DA LI ZNATE ZA SINDROM ZALASKA SUNCA Ukazuje da je ozbiljna bolest uzela maha, a javlja se na kraju dana

Međutim, kada osoba kasnije tokom dana postane zbunjena, uznemirena ili nemirna, važno je reagovati. Ovi simptomi, poznati kao "zalazak sunca", javljaju se pred kraj dana i uveče, a mogu ukazivati na napredovanje demencije.
 

Ovo su ponašanja povezana sa demencijom koja mogu uključivati poteškoće sa spavanjem, anksioznost i uznemirenost. Pored navedenih simptoma, osoba može postati dezorijentisana, pa čak i agresivna.

Međutim, kako objašnjava neurolog Viktor Dijaz, važno je ne mešati ove simptome sa onima koji se pripisuju delirijumu.

Glavna razlika između delirijuma i takozvanog simptoma zalaska sunca je u tome što se ovaj drugi obično javlja u vreme kada sunce zalazi, dok se delirijum javlja iznenada, u bilo koje doba dana.

Simptomi se mogu javiti u bilo kojoj fazi bolesti

Zalazak sunca doživi svaka peta osoba sa demencijom, pokazalo je istraživanje, a pomenuti simptomi mogu da traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ipak, neuropsiholog Ejpril Krovel naglašava da okolina pacijenta najčešće primećuje ove promene.

Prema kanadskom Alchajmerovom društvu, simptomi nemira i zbunjenosti, koji se često javljaju kasnije tokom dana i uveče, mogu se pojaviti u bilo kojoj fazi bolesti. Ipak, smatra se da ovi simptomi dostižu vrhunac u srednjim stadijumima demencije, a zatim se smanjuju kako bolest napreduje.

Interni sat

Nije sasvim jasno zašto se promena raspoloženja kod ovih ljudi dešava u drugom delu dana, međutim, veruje se da ima veze sa cirkadijalnim ritmom, koji je odgovoran za održavanje tela budnim tokom dana i spavanja, prenosi Zdravlje.Kurir.rs.

Stoga, ako osoba doživi popodnevni umor, bol, glad, neadekvatno izlaganje sunčevoj svetlosti tokom dana, anksioznost, depresiju, gubitak sluha ili oštećenje vida, to može povećati verovatnoću da doživi sindrom zalaska sunca.Kako pomoći?

Svaka osoba je drugačija i može drugačije reagovati, ali neke strategije mogu pomoći:

Ohrabrite osobu sa demencijom da se adekvatno odmori.
Planirajte umirujuće aktivnosti kada se anksioznost obično javlja.
Kada je moguće, provodite vreme napolju na suncu tokom dana.
Pokušajte da ograničite unos slatkiša i izbegavajte kofein u popodnevnim satima.
Smanjite stimulaciju kao što je gledanje televizije kasno uveče.
Obezbedite adekvatno osvetljenje kako biste pomogli osobi da identifikuje predmete i ljude.
Pružite joj udobnost kao omiljeni jastuk ili ćebe.
Konsultujte lekara.