Zbog ambrozije i mlađi sve češće kod lekara

Po rečima načelnice Službe Doma zdravlja „Novi Sad” za zdravstvenu zaštitu dece dr Vesne Vuleković, već duži niz godina beleži se sve češeća pojava alergijskih reakcija, kako kod dece, tako i kod starijih.

– Ljudi podložni nekoj alergijskoj reakciji, prema kalendaru cvetanja određenih alergenskih biljaka koji postoji već znaju kada mogu očekivati simptome alergije, te se u skladu s tim unapred pripreme na moguće probleme – rekla je dr Vesna Vuleković. – Broj alergijskih reakcija u vrlo mladom uzrastu uvećava aerozagađenje, ali na to utiču i uslovi modernog života. Kod mladih se te reakcije manifestuju kao alergijska kijavica, alergijski konjunktivitis i astma.

Po njenim rečima, živimo u uslovima u kojima smo „zbijeni”, nemamo dovoljno prostora, tako da su svi alergeni koncentrisani među nama, i to utiče na pojavu alergija. Kod mališana se osetljivost naročito ispoljava, jer je dečji organizam mlađi i imunološki nezreliji, te je alergija kod njih intenzivnija.

– Mali nosni hodnici, mali i uzan grkljan, sklonost da sluznica lako otekne, samo su neke od anatomskih struktura koje mogu dovesti do ozbiljnijih kliničkih simptoma, poput laringitisa, upornog kašlja, zapušenog nosića, pa samim tim i slabog apetita i sna – rekla je dr Vesna Vuleković. – Ukoliko jedan ili pak oba roditelja imaju povećane sklonosti za dobijanje alergije, sasvim je sigurno da će joj i dete biti podložnije. Klinička slika je šarolika, odnosno simptomi se ispoljavaju na različite načine, najčešće na nivou nosa, očiju, nešto ređe laringitisa, odnosno upale grla, i neretko bronhitisa ili neke buduće astme. Svako dete reaguje na svoj način te, u zavisnosti od uzrasta i intenziteta simptoma, roditelji treba pre ili kasnije da se obrate lekaru.

Po njenim rečima, postoje lekovi koji mogu regulisati pojavu simptoma alergije i ublažiti ih, a najbolja zaštita je svakako prevencija, što znači da dete ne treba da bude izloženo onome na šta alergijski reaguje, što je veoma teško.

– Pošto su deca uglavnom napolju, na ulici ili u prirodi, mi pedijatri savetujemo da se adekvatno zaštite pre izlaska iz kuće, ukoliko za tim ima potrebe – rekla je dr Vesna Vuleković. – Zavisno od uzrasta, postoje određeni preparati namenjeni ublažavanju simptoma alergije, poput sprejeva za nos, koji svojim dejstvom smanjuju mogućnost da alergen u kontaktu sa sluznicom nosa uđe u krvotok. Takođe, postoje sirupi – antihistaminici – koji se uzimaju malo ranije, odnosno pre cvetanje onoga na šta su deca alergična i na taj način se smanjuje pojava simptoma. Nakon boravka napolju, poželjno je da se odmah s deteta skine sva garderoba i da se mališani tuširaju i operu kosu da bi se sprali zaostaci polena, koji može dovesti do alergijske reakcije.

Jedan od načina sprečavanja ili umanjenja pojave alergije, kako kaže naša sagovornica, jeste da se organizuju radne akcije na nivou grada, mesne zajednice ili da svako u svom okruženju uništi tu invazivnu korovsku biljku.

– Danas gotovo sve može izazvati alergijske reakcije: od polena trave, korova, različite vrste drveća i cveća, zatim grinje i kućna prašina, dlaka domaćih životinja, pa čak i različiti dodaci koji se koriste u svakodnevnoj ishrani – rekla je dr Vuleković, dodajući da,  ukoliko roditelji sumnjaju da dete ima alergiju, odmah posete pedijatra, koji će odrediti da li postoji potreba da se urade alergološki testovi.

I. Mikloši