Ulepšavanje ili upropaštavanje kože

Umesto što se uzdamo u preporuke komšinice i prodavačice u lokalnoj prodavnici, pre bilo kakve intervencije trebalo bi da konsultujemo stručnjake poput naše sagovornice dr Jadranke Janković, spec. dermatovenerologa u Domu zdravlja Novi Sad.

Sa prvim znacima proleća, mnogi ljudi odlaze u solarijume na potamnjivanje. Koliko su solarijumi štetni?

- Solarijumi su apsolutno štetni. Izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumuma dovodi do prevremenog starenja kože (koža suva, naborana, fleke, prošireni kapilari), zatim slabljenja imunološkog sistema, oštećenja očiju i  povećava rizik od nastajanja karcinoma kože. Količina radijacije iz lampi u solarijumu može biti znatno veća od sunčeve radijacije, a lampe pored UVA emituju i UVB zrake, koji su odgovorni za fotokarcinogenezu.

Svetska zdravstvena organizacija je još 2003. godine dala preporuke o štetnom dejstvu solarijuma i u mnogim zemljama su zabranjeni do 18 godine, a preporuke su i da se potpuno zabrani njihova upotreba.

Kreme za samopotamnjivanje se preporučuju kao alternativa solarijumu, ali imaju li i one štetne efekte?

- Kreme za samopotamnjvanje nemaju  štetne  efekte, ako je  kozmetski efekat zadovoljavajući, mogu se koristiti.

Danas je veoma popularan trend izlivanja noktiju, pri čemu su nokti godinama prekriveni veštačkim materijalom. Takvi nokti lepo izgledaju, ali kakav zdravstveni problem izazivaju ili skrivaju?

- Nadogradnje noktiju mogu izazvati zdravstvene probleme, jer se u uslovima okluzije i pojačane vlažnosti mogu razmnožavati bakterije i gljivice, koje zahvataju nokatnu ploču što se klinički vidi u vidu mrko-zelenkaste ili žućkaste prebojenosti prirodnog nokta. Ako nema upale okolnog tkiva, promene se vide tek nakon skidanja nadogradnje i potrebno je dugotrajno lečenje antibioticima i antimikoticima. Mogu nastati i alergijske promene na materijale kojima se radi veštački nokat, a simptomi su svrab, crvenilo, oticanje, mehurići i vlaženje regije oko nokta. Naravno, ova stanja zahtevaju lečenje kod dermatologa.

Da li nanošenje trajne šminke u salonima lepote, može da naškodi koži? 

- Trajna šminka podrazumeva unošenje pigmenta u površni sloj kože – epiderm. Pored mogućeg nezadovoljavajućeg estetskog efekta, mogući su i zdravstveni problemi u vidu alergijske reakcije na pigment: crvenilo, ljuspanje, svrab, moguća je pojava većeg ožiljka i nastajanje keloidnog ožiljka (izdignut, zadebljan ožiljak duž jednog dela ili celom površinom gde je naneta trajna šminka), što se i viđa u dermatološkoj praksi. Pored ovih reakcija treba značajno obratiti pažnju na higijenske mere jer se radi iglicama, narušava se integritet kože, postoji mogućnost infekcije, a moguća je i aktivacija herpetične infekcije na usnama, gde se upravo i često radi trajna šminka.

Može li trajno uklanjanje dlaka izazvati neke zdravstvene probleme i da li je istina da kada se folikuli dlake uklone s jednog mesta, da se pojave na drugom?

- Uklanjanje dlaka laserom koji su adekvatni za ovaj tretman može izazvati  iritaciju, crvenilo, ljuspanje, promenu pigmenta okolne kože. Ako se  radi stručno, simptomi su obično blagi i prolazni. Neophodno je prethodna priprema kože, kao i  adekvatna nega nakon tretmana.

Sam tretman neće izazvati pojačanu maljavost na drugim regijama.

Koliko je bezbedno ubrizgavanje botoksa u salonima lepote bez stručnog medicinskog osoblja i aparature?

- Ubrizgavanje botoksa kao kozmetološka proceduru treba da rade lekari, prvenstveno spec. plastične hirurgije i dermatolozi za to obučeni.  Neophodan je prethodni pregled sa detaljnom anamnezom o uzimanju lekova, drugim bolestima, alergijama. Neželjena dejstva ove procedure mogu biti opšta (glavobolja, stanje slično gripu..) i lokalno u vidu poremećaja stanja mišića (oslabljenosti), crvenila i otoka na mestu ubrizgavanja.

Koja je to osnovna nega kože koju bi trebalo primenjivati redovno?

- Za dobar i zdrav izgled kože potrebna je nega iznutra i spolja. Ono što je  dobro za opšte zdravlje dobro je i za kožu: fizička aktivnost, izbalansirana ishrana, dosta tečnosti (vode), adekvatna zaštita od sunca.

Redovna nega kože, naročito kod suve kože, zahteva nanošenje emolijentnih krema ili mleka, (preporučuju se dermatokozmetski preparati koji se kupju u apotekama) adekvatna sredstva za kupanje, koja ne isušuju kožu, kao što su sindeti i uljane kupke. Zaštita izloženih regija kože odgovarajućim fotoprotektivnim kremama još od ranog proleća u cilju izbegavanja tamnih fleka i estetski neprihvatljive prebojenosti kože.

Preporuka za kozmetološke procedure u cilju podmlađivanja kože je da ove tretmane isključivo rade lekari, prvenstveno dermatolozi i spec. plastične hirurgije, neželjeni efekti su mogući, ali sa stručnim radom svode se na najmanju moguću meru.

Snežana Milanović

Foto: Privatna arhiva