Ninine mustre: Lepote i grozote
NOVI SAD: Pročitala sam na društvenim mrežama jednu vrlo duhovitu izjavu: „Onaj kome se ne sviđam, mora još mnogo da radi na sebi“.Smejala sam joj se prosleđivala je nekim meni bliskim ljudima da se i oni smeju, ali svi smo se nekako ipak složili da nije ta izjava samo duhovita. Ona je i prilično istinita, ako se malo dublje i šire sagleda.
Spadam u one ljude koji teško mogu da progutaju činjenicu da tek kada smo u nekom problemu i kada nas nešto boli, fizički ili emotivno svejedno, tek tada preduzimamo neku akciju, da nešto promenimo i poboljšamo pre svega sebe, pa samim tim i kvalitet svog života. Međutim, vidite koliko tu „sebe“ i „svoga“ ima. Mi, mi, mi! Ja, ja, ja! Većina nas ne vidi dalje od svog nosa tj. stvari posmatra isključivo iz sopstvene perspektive, a ovamo kao hoćemo da budemo objektivni, da istinski sagledamo život ne bi li smo ga malo kvalitetnije živeli.
Tako ja stalno trčim za nečim „lepim“, za nečim „dobrim“, a onim „ružnim“ i „lošim“ ne želim da se bakćem. Tek u poslednje vreme počinjem da nazirem onaj kamen o koji se spotičem. Taj kamen je upravo moj ugao gledanja na stvarnost. I ne samo moj, nego većine nas koji, kao što spomenuh, ne vidimo dalje od svog nosa. Lepim i ja tako, baš onako olako, etikete na pojave, događaje i ljude, nazivam ih lepim ili ružnim, dobrim ili lošim a oni nisu ništa od toga. Oni su onakvi kakvi jesu, a ja im dajem razna imena i epitete.
Nekada sam za jednu ženu verovala da je napadna, a kada sam malo sazrela, shvatila sam da je samo mnogo više otvorena prema životu od većine ljudi sa kojima dolazim u kontakt. Ona je zapravo hrabra jer se usuđuje da pokaže svoje otvoreno srce bez obzira na rizik da bude povređena. Počela sam da joj se divim zbog te hrabrosti, a onda sam uvidela da ona ni ne može da bude povređena. Istinski otvoreno srce je najjače. Njegova je istina njegov najsnažniji štit. A meni nekada ta žena nije prijala, jer me je izazivala. Izazivala me je da i ja otvorim srce, a ja sam se plašila. Sve dok istina nije prevladala.
Za jednog sam čoveka dugo mislila da je loš, a on je samo nesrećan i ogorčen, pa takvu sliku i širi oko sebe. Nije ga majka naučila da primi ljubav jer ni sama ljubav nije kao dete dobila, pa on sada ne ume svojoj deci da je pokaže. Voleo bi, ali ne ume. Nije on loš, vremenom sam uvidela, on je samo uskraćen. Kada bi malo svoje srce otvorio, čuda bi napravio.
Posle brojnih takvih primera, najzad sam počela da shvatam da su ljudi jednostavno takvi kakvi su, a moja sposobnost da sagledam širu sliku uslovljava način na koji ću da ih doživim. Isto je tako i sa pojavama, događajima, i sa svim situacijama sa kojima se suočavam u životu. Što se više trudim da upoznam sebe i da shvatim kako moja svesnost funkcioniše, to su blaže krajnosti koje doživljavam. Tako i lepota i grozota postaju samo dve krajnosti jednog te istog, ali veličanstvenog života. I što bih ja morala bilo kome da se sviđam ili ne? Ja sam ja, a kakva sam u očima drugih ljudi, zavisi isključivo od tih njihovih očiju i načina na koji me gledaju. Dakle stvarno, vi što vam se ne sviđam, malo više na sebi poradite, brate!
Nina Martinović Armbruster
