Nataša Živančević optičar: Kako sačuvati dobar vid

U čemu je problem problem sa tom vrstom ekrana?

– Najjači izvori plavog svetla su led osvetljenje, monitori, računari, tableti i mobilni telefoni. Sve je više poslova koji se isključivo obavljaju na kompjuteru, a svetlost koji ekrani emituju je iz plavog spektra (UV zraci) talasne dužine od oko 420 nanometara. Ona pada na deo oka koji se naziva makula, žuta mrlja ili tačka jasnog vida, koja je prekrivena sa više pigmenata koji je štite, a najvažniji je lutein. Poznato je da UV zraci imaju veću energiju nego vidljivi svetlosni zraci, kao što mogu da oštete kožu, tako mogu da dovedu i do promena na oku.

Da li biste nam objasnili šta se u stvari dešava?

– Usled oksidativnog stresa dolazi do oštećenja i uništenja luteina tako da UV zraci mogu trajno da unište makulu. Oštećenja koja nastaju su kumulativnog karaktera, odnosno nisu odmah vidljiva, nego nakon niza godina i prerastaju u staračku degeneraciju makule – promene koja ozbiljno ugrožava vid. Naglasila bih da je ovo oboljenje nepovratno i da ovaj deo našeg oka ne može da se regeneriše. Zato je jako bitno da se nose naočare sa kvalitetnim zaštitnim staklima da bi se sačuvalo oko.

Kako da znamo da li je zaštita koju nam kod optičara nude kvalitetna?

– Postoje testovi koji pokazuju koliko nas štiti zaštitno staklo određenih proizvođača. Trenutno japanski proizvođač Tokai ima najbolje staklo, jer su uspeli da naprave takvu smesu koja je u samom materijalu stakla, a ne kao premaz ili filter koji se nalepi. Ova stakla štite oko 94 procenata. To je za sada najbolja zaštita. Testovi potvrđuju da ostala zaštitna stakla imaju mnogo manju zaštitu.

Kako da znamo da li su nam potrebna ovakva zaštitna stakla?

– Ukoliko više od 3 sata dnevno provodite za kompjuterom, mobilnim telefonom ili TV ekranom svakako vam je potrebna zaštita. Ukoliko su vam beonjače crvene, peckaju vas oči, imate osećaj suvoće, svrbe vas oči, osećate zamor, pospanost itd. svakako vam je potrebna zaštita koja će vam ove simptome otkloniti ili makar smanjiti, a pri tom doprineti da žuta mrlja bude zaštićena.

Da li bi ljudi koji ne nose naočare takođe trebalo da nose ove zaštitne naočare kada rade za kompjuterom ili kada gledaju TV?

– Apsolutno. Oni na taj način štite svoje oči. Ovo nema nikakve veze sa dioptrijom. Dešava se da ljudi koji nose dioptrijske naočare često stavljaju zaštitu tako da su oni u boljem položaju od onih koji imaju dobar vid, a ne koriste nikakvu zaštitu.

Koji su prvi signali da su potrebne naočare?

– Prvi znak je učestala glavobolja. Ljudi trpe glavobolje, piju tablete da otklone bol, a ne sete se da pregledaju vid. To je prva i osnovna stvar kada se javljaju učestale glavobolje. Druga stvar je kada počne da vidi mutno, kada se dešava da ljude na ulici ne vide, kada na TV ne mogu da pročitaju titl... Ono što me uvek iznenadi jeste koliko ljudi ne shvataju da vide mutno. To su problemi s kratkovidošću, dok osobe koje imaju problema s dalekovidošću počnu da udaljavaju ono što treba da pročitaju i kada im je na normalnoj razdaljini tekst mutan. To je takozvani simptom kratkih ruku. Posle četrdesete bi bilo dobro da kontrolišu vid.

Gde ljudi greše kada je u pitanju vid?

– Kada primetite da vam vid slabi trebalo bi otići do oftamologa ili optometriste. Ljudi često ne žele da nose naočare, a trebaju im. Velika je zabluda da će oni koji redovno kontrolišu vid imati svaki put veću dioptriju, jer se oko ulenjilo.

U kojim vremenskim razmacima bi bilo poželjno kontrolisati vid?

– Ukoliko nema nikakvih drugih simptoma kod onih koji nose minus stakla je od 9 meseci do godinu dana. Kod staračke dalekovidosti na dve godine U našoj optici vid proveravamo besplatno. Naglasila bih da one osobe koje u porodici imaju glaukom obavezno dolaze na redovne kontrole, jer kada se bolest na vreme otkrije – rešenje uvek postoji.

Koje su najčešće greške kod određivanja dioptrije?

– Da bi se dioptrija odredila kako treba, pacijent i optometrista moraju dobro da sarađuju... Pacijent treba da bude skoncentrisan na pregled da bi odgovorio na postavljena pitanja. Često se dešava da ljudi žure, dođu s decom pa im ona odvlače pažnju… Zatim moraju da znaju za šta im naočare trebaju – za daljinu, blizinu ili za kompjuter, jer su to potpuno različite daljine i dioptrije nisu iste. Nije isto kada pomoću njih čitate ili kada radite na kompjuteru. Za daljinu se računa da je sve preko 1 m, za kompjuter je udaljenost od 50 do 70 cm, a za blizinu je 30 do 40 cm. Ovaj problem se lako prevazilazi progresivnim ili multifokalnim staklima.

Kakva su to progresivna stakla?

– Progresivna ili multifokalna stakla su ona koja u sebi imaju više dioptrija za različite udaljenosti. Odlična su, jer ne morate stalno da skidate naočare za daljinu i tražite druge za blizinu ili za kompjuter. Rešavate sve udaljenosti jednim naočarima.

Kada se biraju stakla za naočare? Da li su bolja ona koja su plastična ili od stakla? Koje su prednosti i mane ove dve vrste stakala?

– Kada birate stakla najbitnije je da pronađete optiku u kojoj imate stručno lice sa završenom školom, a ne kursom, što znači da ćete dobiti pravu informaciju i nećete baciti pare. Postoje dve vrste sočiva, a to su minerali (staklo) i cr 39 (plastika). Nekada davno su se koristili samo minerali (stakla), ali pojavom plastike su se ljudi prebacili na nju, jer je mnogo lakša, naročito za osobe koje imaju veliku dioptriju. Plastična stakla se mnogo lakše mogu izgrebati i to im je jedina mana. Ono što preporučujem su stakla sa zaštitom, jer mnogi danas provode dosta vremena gledajući razne ekrane.

Šta je potrebno za dobar vid?

– Ishrana, dobro svetlo: što znači nema čitanja kada je loše osvetljenje, potom ne sedati blizu ekrana bez zaštitnih stakala i redovna kontrola.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Slobodan Šušnjević