Kardiolog: I zdravi mogu imati srčane PROBLEME ZBOG STRESA

Emocionalni stres izaziva negativnu lančanu reakciju u organizmu. Ako ste ljuti, uznemireni, napeti, frustrirani, uplašeni ili depresivni, prirodni odgovor vašeg tela je da oslobađa hormone stresa - kortizol i adrenalin. Ovi hormoni su važni u pripremi organizma da se nosi sa stresom, ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kaže Popović za Tanjug.

Kako stres postaje manji, krvni pritisak i rad srca trebalo bi da se vrate u normalu, dodaje kardiolog.

Međutim, kada je osoba stalno pod stresom, organizam ne dobija priliku da se oporavi i to može dovesti do oštećenja zidova arterija i drugih simptoma, kao što je bol u grudima, objašnjava dr Popović.

Dodaje da je kod osoba koje su pod jakim stresom, a posebno ako je stres dugotrajan, jedan od prvih simptoma bol u grudima, znojenje, stezanje u grudima na nervnoj bazi ili otežano disanje.

Takođe, prema njegovim rečima, u organizmu se dešava da iznenadni porast adrenalina sužava arterije u srcu i pričvrsti se za ćelije unutar srca.

Ovo stanje se zove “stresna kardiomiopatija”, pojašnjava dr Popović, a oponaša srčani udar počev od simptoma pa sve do promena u električnoj aktivnosti srca.

On ukazuje i na to da se stresna kardiomiopatija obično leči u roku od nekoliko dana ili nedelja, ali svakako može dovesti do slabljenja srčanog mišića, kongestivne srčane insuficijencije i abnormalnih srčanih ritmova.

Anksioznost, takođe može dovesti i do poremećaja srčanog ritma odnosno aritmije, jer hronično visoki nivoi hormona stresa mogu izazvati napad panike izazivajući simptome veoma slične srčanom udaru.

Bol u grudima izazvan srčanim udarom širi se po grudima i proteže u ramena, ruke i vilicu, te se postepeno pogoršava, dok se, kada je u pitanju anksioznost, javlja iznenadni bol koji ostaje u grudima i stanje se polako poboljšava. Mnogi ljudi doživljavaju lupanje srca zajedno sa anksioznošću, osećaju kao da im srce preskače, treperi u grudima, vratu, grlu, čak i u ušima, kaže Popović.

Aksioznost, dodaje on, pokreće telesni odgovor „bori se ili beži“ kao deo autonomnog nervnog sistema.

Kada se osećate nelagodno zbog neke situacije, može se aktivirati vaš odbrambeni mehanizam, povećavajući broj otkucaja srca. Iako ubrzan i jak rad srca poznatiji kao palpitacije, može izgledati alarmantno, uglavnom nije opasno i nestaje kada prođe stresna situacija koja izaziva teskobu. Ali u nekim slučajevima palpitacije srca mogu biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema, kao što je aritmija, dodaje dr Popović.

Mnogi ljudi se sa stresom suočavaju na štetan način, tako što se prepuštaju prekomernom konzumiranju alkohola, cigareta i hrane, a to, kako poručuje, samo može doprineti razvoju srčanih oboljenja.

Svaka osoba, koja vodi računa o svom opštem zdravlju, pa i zdravlju srca kao glavnog pokretača, može da nauči kako da upravlja stresom. Osnovno je usvajanje zdravih navika koje omogućavaju da se stres drži pod kontrolom i samim tim srce zaštiti od oboljenja, zaključio je kardiolog.