Kako smanjiti rizik i sačuvati zdravlje?

Stručnjaci su dali preporuke kako građani da se sačuvaju od oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih, malignih i respiratornih oboljenja, ali i kako da prepoznaju znake postkovid sindroma i kada je bitno potražiti pomoć lekara.

„Činjenica je da je kovid-19 dominantna tema u protekle dve godine, ali ne treba zaboraviti da su hronične nezarazne bolesti i dalje vodeći uzrok umiranja u našoj populaciji“, istakla je predsednica Organizacionog odbora festivala dr Mirjana Mićović.

Na jednom od panela psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, istakao je da kada govorimo o upravljanju promenljivim faktorima rizika koji doprinose nastanku hroničnih nezaraznih bolesti postoje dva pristupa.

Jedan je takozvani pristup nulte tolerancije, gde se neko štetno ponašanje ili navika u potpunosti eliminšu, dok drugi pristup podrazumeva modifikovanje rizične navike, odnosno njenu zamenu nekom koja je manje štetna.

Kardiolog Petar Seferović rekao je da kada su faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti u pitanju, genetska predisponiranost za razvoj određene bolesti veoma snažan prediktivni faktor.

Imajući u vidu da nismo u mogućnosti da „izaberemo“ genetiku, profesor ističe da je veoma bitno da svojim navikama i ponašanjima ne stvaramo dodatno opterećenje faktorima rizika i time povećavamo šansu za razvoj bolesti.