DR STANIŠA STOJILJKOVIĆ: Najbolja je bioaktivna voda

Oko upotrebe vode postoje mnoga, čak i dijametralno suprotstavljena mišljenja, zato smo potražili odgovor kod prof. dr Staniše Stojiljkovića, jer je karakter veze vode i materije oblast kojom se bavi skoro dve decenije.

Koja je voda najbolja?

– Nesumnjivo da je najkvalitetnija voda ona koju konzumiramo kroz povrće i voće. Takva voda je bioaktivna, jonizovana, sa svim osobinama života. Zašto? – Zato što su vodeni biološki rastvori u organizmu „žive mašine”, koje se ne mogu interpretirati suvoparnim, čisto hemijskim ili mehaničkim zakonima. Oni se jedino mogu obuhvatiti zajedničkim imeniocima - entropijom i frekvencom. Tako vodu unetu kao tečnost i vodu unetu preko hrane, pre svega voća i povrća, moramo razlikovati i to upravo po entropiji i frekvenci. „Živi sistem”, sveže voće i povrće, pored vode ima i biološki aktivne supstance, u koje spadaju i enzimi, dakle velika armija „pčela radilica” koji umnogome, sa odgovarajućom kombinacijom hrane, mogu olakšati rad našeg organizma.

Da li biste nam objasnili taj mehanizam?

– Dakle, voda uneta preko voća i povrća je znatno aktivnija od vode koju ispijamo samo da bismo ugasili požar. Naime, nepravilna i obimna ishrana energetski opterećuje sve organe u telu, telo dehidrira i signalizira mozgu hitnu nadoknadu vode. Mi se u tim slučajevima nalivamo velikim količinama vode, koje svojom količinom dopunski opterećuju hormonski sistem, jer se tako veliki priliv vode ne može brzo dovesti do svih onih mesta u kojima se „požar” pojavio. Kao posledica toga nastaje naglo znojenje, usled koga dolazi do isoljavanja ne samo soli, već i nekih oligoelemenata.

Da li to znači da unošenje više od dva litra tečnosti dnevno nije baš dobar savet?

– Velika količina i hrane i vode opterećuje organizam. Važno je istaći i kada unositi tečnost, jer za vreme i neposredno posle obroka može biti pogubno za organizam. Unošenje velike količine tečnosti uz i posle obroka stvara uslove za oboljenja debelog creva. Debelo crevo tada dobija loše prerađenu hranu u želucu i tankom crevu, tako da ono polako gubi svoju termoregulacionu ulogu i nama noge i ruke počinju stalno da budu hladne. Već sam rekao da vodu treba unositi pre svega u aktivnom, jonskom obliku, koju sadrži sveže voće i povrće. Ako se pre obroka konzumira sveže povrće ili voće, naš organizam neće dospeti u stanje dehidracije.

– Prema novim saznanjima voda je „rastvarač u telu i reguliše sve funkcije, uključujući i aktivnost svih rastvorenih supstanci koje ona rastvara i prenosi”. Ovaj stav bi trebalo da postane osnova svih budućih prilaza naučnim istraživanjima. Telo permanentno vrši preraspodelu vode upravo zbog ravnotežnog navodnjavanja svih organa u telu. Da bismo ovladali ovim procesima, moramo poznavati naučne osnove gela, emulzija i suspenzija, jer su zapravo oni sastavni delovi biofluida i bioelektrolita u našim telima. Voda u njima je jedan od glavnih parametara. Posmatrati vodu bez elektrolita, enzima, oligoelemenata i hormona bio bi veoma uprošćen pristup. Istakao bih da opsežna istraživanja dokazala da telo emituje veliki broj raznovrsnih i izuzetno upozoravajućih signala žeđi… Suva usta su jedini prihvaćeni znak dehidracije tela, ali taj signal je poslednji spoljašnji znak krajnje dehidracije – upozorio je prof. dr Staniša Stojiljković.

Zar voda neće uvek hidrirati naše telo?

– Ako popijemo veliku količinu vode, to još uvek ne znači da će voda doći u sve vitalne organe tela i međućelijske prostore gde je najpotrebnija. Ukoliko ispijamo velike količine vode na prazan stomak ona veoma brzo prolazi želudac i crevnu floru i dolazi u bubrege. To je dobro u slučajevima kada privremeno želimo da isperemo bubrege. Međutim, ako to postane praksa, moramo imati u vidu da za litar tečnosti koji prerade bubrezi, srce mora da transportuje šest litara krvi. Dakle prekomerno nalivanje vodom može tokom vremena oslabiti srce. Pogotovo ne bi trebalo piti ledenu vodu u većim količinama, jer njome pothlađujemo crevnu floru (debelo crevo) i stvaramo uslove za proširene vene i hemoroide. Upamtimo da samo procesuirana i dehidrirana hrana zahteva veliki unos vode. Naglasio bih, da je ipak pri intenzivnom fizičkom radu neophodno ispijanje većih količina tečnosti.

Kada i koliko vode onda piti?

– Status unosa vode zavisi pre svega od statusa preraspodele vode u našem organizmu. Ona se najčešće nalazi tamo gde je nepotrebna ili je kao takva štetna. Zato ispijanje i nagon za vodom ukazuje na neki oblik dehidracije organizma. Ishrana prebogata slatkišima, alkoholom, proizvodima na bazi pekarskog kvasca, masnom i mesnatom hranom, sirom i mlečnim proizvodima, sokovima sa veštačkim bojama, šećerom i konzervansima, zahteva veliku količinu vode jer dehidrira organizam.

Kako tada nadoknaditi tečnost?

– Voda se ne može nadoknaditi pijenjem sokova, mineralnih voda ili alkoholnih pića. Voda se može nadoknaditi negaziranim pitkim takozvanim „slatkim vodama” i filtriranom vodom iz česme ispijenom u gutljajima. Veliki unos vode ukazuje da postoji zahtev za „gašenjem požara“, što u znatnoj meri opterećuje sve organe, čime se entropija organizma povećava. Dehidracija se ne mora nadoknađivati samo unosom vode, već i vlaženjem tela, tuširanjem, kupanjem, potapanjem nogu i drugim postupcim upijanja vode preko kože.

Šta vi preporučujete?

– Ishranu laganom hranom, povrćem, voćem, mahunarkama, žitaricama i semenskim kulturama jer ona ne zahteva veliki unos vode – kada nema „požara”, nema potrebe za njegovim gašenjem. Organizam radi sa znatno manjom entropijom. U slučajevinma jake dehidracije i visokih spoljnih temperatura, ukupni unos vode preko voća, povrća i ispijanja vode treba da bude dva do tri litra. Ne zaboravite da voće i povrće izuzetno hidriraju naš organizam, naročito ono koje sadrži 80 do 90 procenata vode kao što su lubenice, dinje, breskve, paradajz, krastavac...

Marina Jablanov Stojanović