Dr sci. med. Tatjana Ristić: Sunčani vitamin i njegov značaj za zdravlje

Upravo zato razgovaramo sa specijalistom kliničke biohemije dr sci. med. Tatjanom Ristić, koja je zaposlena u Kliničkom centru Niš.

Tatjana spada u lekare koji imaju holistički pristup zdravlju i smatra da um, duh i telo trebaju biti u saglasnosti da bismo bili zdravi. Sunčeva svetlost je jedan od bitnih faktora za naše zdravlje, jer između ostalog pomaže sintezi De-vitamina u našem organizmu.

Najnovija naučna istraživanja potvđuju da se imunološki sistem u telu ne može aktivirati bez vitamina De. Sunce je izvor vitamina De, može se reći da čitav niz bolesti modernog doba poput raka, dijabetesa, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, depresije, neplodnosti, dečjeg ekcema, psorijaze, zapaljenskih procesa u crevima, mogu biti uzrokovane manjkom ovog vitamina. Pronađeni su snažni dokazi koji potvrđuju vezu između smanjene koncentracije vitamina De i rizika za brojne bolesti. Postoji preko 2.000 gena koji sprečavaju nastanak raznih bolesti, a aktiviraju se uz pomoć vitamina De.

Da li biste nam objasnili kakav je to vitamin?

Vitamin De se može nazvati drugačije sunčani vitamin i poslednjih godina sve više dobija na značaju. S pravom, jer učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Postoji u dva oblika: kao De2, koji nalazimo u biljkama i u organizam ga unosimo putem hrane i kao De3 ili holekalciferol koji se stvara u koži iz holesterola kada se izlažemo UV zračenju. Ljudi ga stvaraju u koži, a životinje u krznu ili perju. Vitamin De3 takođe možemo uneti i putem hrane životinjskog porekla: to su pre svega ribe, jaja, jetra i kroz namirnice obogaćene ovim vitaminom. Naglasila bih da je vitamin De jedini vitamin sa hormonskim delovanjem koje nastaje njegovom daljom preradom u organizmu.

Da li biste nam objasnili koje su najvažnije funkcije De-vitamina u našem telu?

Ovaj izuzetno važan vitamin za nas ima 3 centralne funkcije u telu, a to su : regulisanje imunološkog sistema, potom regulisanje rasta ćelija i na kraju regulisanje hormonske ravnoteže.

Kako vitamin De reguliše imunološki sistem?

Imunološki sistem može biti i naš prijatelj i naš neprijatelj u isto vreme. To znači da je vitamin De značajan za ćelije odbrambenog sistema odnosno T-limfocite koji se bore protiv stranih materija u krvi. Ukoliko u krvi nema dovoljno vitamina De, T-limfociti se neće aktivirati. Takođe, vitamin De pomaže da se reakcija imuniteta ublaži, da se ne bi desilo da naš imunitet „podivlja“, odnosno da ne postane previše aktivan da ne bi došlo do razvoja autoimunih bolesti tako da vitamin De ima značajnu ulogu u sprečavanju da imunološki sistem ne napadne sopstvene ćelije.

Kakva je veza između nivoa vitamina De i regulisanja rasta ćelija ?

Potvrđena je veza između niskog nivoa vitamina De u krvi i povećanog rizika za oboljevanje od kancera. Denevni unos od 1000 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina De za 40-70 procenata može smanjiti rizik od karcinoma dojke, bubrega, pluća, debelog creva. Deo kancera dolazi zbog nekontrolisanog razmnožavanja ćelija, a vitamin De stimuliše gene koji zaustavljaju upravo to nekontrolisano razmnožavanje ćelija.

Kako vitamin De reguliše nivo hormona?

Vitamin De osigurava hormonsku ravnotežu i veoma je značajan za plodnost. Prema istraživanjima, nivo vitamina De je snižen kod 90 procenata žena koje su imale problem sa ovulacijom, a takođe je snižen kod 33 posto muškaraca koji su imali problem s plodnošću. Istakla bih da je ovaj vitamin neophodan za proces sazrevanja polnih ćelija.

Poznato je da vitamin De učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Da li biste nam naveli koji su to?

Mislim da je mnogima poznato da je vitamin De izuzetno važan za apsorpciju kalcijuma, koji je neophodan za pravilan rast kostiju, pa njegova snižena vrednost može dovesti do rahitisa. Zato su se deca nekad slala leti na more da bi se predupredila ova teška bolest kostiju. Osim toga vitamin De je značajan za pravilan rad mozga, jer utiče kako na rast nervnih ćelija tako i na stvaranje neurotransmitera, bolje pamćenje i bolje raspoloženje. Poznato je da se osobama obolelim od depresije upravo preporučuje da provode što više vremena napolju i da budu izložene blagotvornom dejstvu sunca. Zato se kod smanjenog nivoa vitamina De javlja veći rizik za razvoj šizofrenije, depresije i Alchajmerove bolesti. Osobe sa višim vrednostima vitamina De znatno lakše uče i pamte od osoba sa niskim novoom ovog vitamina.

Koji su izvori u hrani ovog vitamna i koliko su oni značajni?

Izvori vitamina De u hrani su uglavnom zanemarljivi, s izuzetkom masne ribe poput lososa ili ulja jetre bakalara. Zato su nekada deca i pila riblje ulje. Ipak, rečna riba koja je ovde u širokoj upotrebi sadrži 100-250 IJ jedinica De vitamina na 100 g, a uzgojena pastrmka hranjena posebnim smesama samo 10-25 procenata količine vitamina De iz divlje ribe. To takođe govori puno o nutricionističkoj vrednosti ribe i mesa iz masovne proizvodnje.

Mi živimo u takvom klimatskom području gde nije moguća sinteza vitamina De tokom cele godine. Da li je tada ishrana namirnicama bogatim ovim vitaminom dovoljna?

Leti nam sunce omogućava da stvorimo dovoljno vitamina De3 u našoj koži pod uslovom da se dovoljno izlažemo sunčevim zracima. Zimi zbog slabe insolacije ozonski omotač gotovo potpuno blokira količinu UV zraka potrebnih za stvaranje vitamina De3, čak i u toku sunčanih dana. Vitamin De3 se dokazano naprosto ne stvara u toku zime. Moglo bi da se kaže da nam svi izvori vitamina De iz namirnica spasavaju život preko zime.

Preterano izlaganje sunčevim zracima može dovesti do raka kože, a nedovoljno izlaganje opet dovesti do mnogih drugih bolesti. Kako napraviti pravi balans?

Opšte je poznato da preterano sunčanje vodeći uzrok raka kože. Zato moramo da se zaštitimo kremom za sunčanje ukoliko na suncu provodimo više od pola sata u kritičnim delovima dana. Tu nastaje problem jer preparati za zaštitu od sunčaanja sprečavaju i do 99 procenata UVB zraka koji su potrebni za stvaranje vitamina De3!

Kako onda da se ponašamo, šta vi preporučujete ?

Ostatak vremena provedite u hladu i štitite se prirodnim preparatima za zaštitu od sunca koji ne blokiraju UVB (dugotalasne ultraljubičaste) zrake. U drugim vremenskim periodima kada je toplo, sunčanja ruku i nogu (kratke pantalone i kratki rukavi) između 15 i 30 minuta može u organizmu stvoriti zadovoljavajuću koncentraciju vitamina De (u krvi) 35-50 ng/mL.

Kako znati koliko nam je De vitamina dovoljno?

Da biste znali kako dozirati vitamin De, pre toga odredite nivo vitamina De u krvi (25-OH-D) a Vaš lekar će vam preporučiti optimalnu dozu nutritivnog dodatka. Referentne vrednosti vitamina De u krvi su ≥ 30 ng/mL, a poželjne vrednosti između 50-80 ng/mL. Istakla bih da se starenjem naša sposobnost stvaranja vitamina De3 smanjuje čak do 75 procenata ako uporedimo dvadesetogodišnjaka i nekog ko ima 70 godina, jer stariji ljudi imaju smanjene količine holesterola u organizmu koji je potreban za stvaranje vitamina De3. Zato preporučujem izbalansiranu ishranu i dodatak vitamina De ( u obliku De3, tj. holekalciferola) i omega-3 masnih kiselina, vitamina Ce, cinka i selena.

Marina Jablanov Stojanović