Dr Mirjana Đurđević o spavanju i snevanju
Dragoceno je ono što se uči u knjigama, ali je još dragocenije ono što se lično iskusi. To mogu slobodno da kažem danas, posle 15 godina bavljenja snovima koji su postali sastavni deo mog života, kako profesionalnog, tako privatnog. Moj učitelj i mentor bio je čuveni dr Ivan Nastović, koga sam upoznala 2002. godine kada sam se priključila grupi za analizu snova, otkrila nam je dr Mirjana Đurđević, dubinsko psihološki analitičar snova, koja je nedavno objavila knjigu „Život kroz snove /Da li ti nešto sanjaš?“ u koautorstvu s Milošem Prešićem.
Skoro trećinu života provedemo spavajući, pa se nameće pitanje koliko je san važan i zašto?
U toku spavanja dolazi do neke vrste regeneracije našeg tela, kako u fizičkom – fiziološkom, tako i u psihološkom smislu. Istraživanja su pokazala da se tokom spavanja menjaju moždani talasi koji se mogu registrovati EEG-om. Utvrđeno je da čovek najviše sanja dok se nalazi u tzv. REM fazi spavanja, dok se u ostalim ne-REM fazama (ima ih 3-4) izgleda, sanja daleko manje.
Rađeni su eksperimenti kada su ispitanici buđeni čim upadnu u REM fazu tj. nije im bilo dozvoljeno da sanjaju. Posle nekoliko dana, ove osobe su postajale dezorijentisane, uznemirene, imale su halucinacije. Kod ispitanika kojima je uskraćivano spavanje samo u ne-REM fazama, nisu se javljale ovakve pojave nego su bili umorni i pospani. Tako se zaključilo da je sanjanje (u REM fazi) bitno za psihičko funkcionisanje čoveka, a spavanje (u ne-REM fazama) za fiziološki oporavak organizma.
Koji su to problemi koji dovode do nesanice?
Razlozi zbog kojih nastaje nesanica mogu biti mnogobrojni, fiziološki, psihološki ili kombinovani. U fiziološkom smislu, svaka prenadraženost vegetativnog nervnog sistema, a ona može nastati pod dejstvom fizičkih ili hemijskih faktora, po pravilu dovodi do nesanice.
Na primer, to može da bude snažno uzbuđenje posle ili pre nekog bitnog događaja, preterano konzumiranje hrane pre spavanja ili prevelika upotreba psihostimulanasa (kafa, nikotin) kao i mnogi lekovi. I neke duševne bolesti (bipolarni poremećaj, na primer) u nekim fazama mogu biti praćene nesanicom. Međutim, psihološki gledano, nesanica često nastaje kao vid otpora koji pruža psiha snevača da do njene svesti, kroz snove, ne bi dospele poruke koje oni nose iz nesvesnog dela ličnosti.
Jer, snovi nam često saopštavaju nešto sasvim suprotno od onoga što mi na svesnom nivou opažamo i mislimo, a što nam je neretko teško da „čujemo“ i prihvatimo. Zato se od toga „branimo“ nesanicom.
S čime ste se susreli kada ste profesionalno počeli da se bavite analizom snova?
Prvo iskustvo na samom početku samostalnog rada je bio susret s predrasudama. Priznajem, bila sam prilično iznenađena postojanjem predrasuda ne samo kod običnog sveta, nego i kod profesinalaca kao što su lekari i psiholozi.
Začudilo me je da mnogi smatraju da su snovi nebitni i beznačajni, s jedne strane, dok ima onih koji im pridaju veliki značaj, ali na sasvim progrešan način. Oni smatraju da su snovi nekakva proročanstva koja obavezno govore šta će se desiti u budućnosti. Mali broj ljudi zna da samo jedna vrsta snova ima tu funkciju.
Više puta mi se dogodilo da iz razgovora sa klijentom shvatim da on pretpostavlja da posedujem neke parapsihološke moći, da sam vidovita, pa od mene očekuje odgovore na pitanja o sopstvenoj budućnosti...
Da li se zna koji je cilj snova?
Poruke koje nam snovi šalju pomažu nam da korigujemo svesno viđenje i doživljavanje svakodnevnih situacija, ljudi i to najčešće bliskih, ali i da bolje sami sebe upoznamo i da bolje sagledamo ne samo sopstvene potencijale, nego i mane. Na taj način možemo da izbegnemo mnoge zablude i konfliktne situacije.
Osim toga, snovi nas pripremaju za važne životne događaje i prekretnice – tako trošimo mnogo manje psihološke energije kada takvi periodi naiđu u realnosti. U kriznim periodima možemo dobiti poruke i savete koje na javi možemo da primenimo. U kliničkoj praksi, kroz snove se može predvideti neko oboljenje i više godina unapred (pa se zato može preduzeti adekvatna prevencija), ili se može pratiti uspešnost terapije i očekivati mogući ishod - ovo se odnosi kako na duševne tako i na telesne bolesti.
Snovi mogu biti izvorište naučnih i umetničkih dela i snevaču doneti inspirativne sadržaje koje on može bukvalno pretočiti u svoje stvaralaštvo. Pomenute su samo najvažnije funkcije snova ali postoje i mnoge druge.
Šta možete da nam kažete o snovima koji se ponavljaju?
Ukoliko se ovakvi snovi pravilno protumače, oni snevaču daju uvid u životnu situaciju ili problem koje on, na svesnom nivou očigledno ne razume, pa tokom dužeg perioda stalno ponavlja iste greške.
Da li možete nešto da nam kažete o košmarnim snovima?
Košmarni snovi su često praćeni buđenjem i nesanicom i najčešće predstavljaju otpor svesnog dela ličnosti snevača da se suoči sa sadržajima koji dolaze kroz snove iz nesvesnog dela ličnosti. Ovakvi snovi često ne ukazuju na nešto loše, ali ukazuju na osobine samog snevača koje ga nesvesno opterećuju i koje treba da menja.
To donosi olakšanje, jer klijenti shvataju da ih ne očekuje nikakva katastrofa, ali s druge strane, im je izuzetno teško da se pogledaju u ogledalo i priznaju sopstvene mane.
Na koji način analizirajući svoje snove, možemo da radimo na sebi?
Analiziranje snova je odgovoran i složen posao. Sama tenhika se u teoretskom smislu može lako savladati, ali to je samo pola posla. Drugu polovinu čini praktičan rad koji je mnogo teži, dugotrajniji i složeniji nego što se to na prvi pogled čini. Radeći ovaj posao, analitičar uporedo s klijentom radi i na sebi.
Njegovo obrazovanje i otvorenost za nova saznanja i stalno učenje na svim poljima nekada mogu biti presudni za dobru analizu sna. Kroz snove koje snevač godinama zapisuje i analizira može se videti psihološko sazrevanje, tj. individualizacija te osobe kao i zastoj u tom procesu i mogu se otkriti konkretni konflikti koji taj proces koče, osobine koje bi snevač trebalo da menja, greške koje bi trebalo da koriguje i izbegava itd.
Ti sadržaji su dragoceni za nastavak procesa individualizacije koji je od velikog značaja za uspešnije životno funkcionisanje svake osobe.
Mnogi ljudi se žale da ne mogu da zapamte snove, da li postoje tehnike pomoću kojih sadržaj sna ostaje poznat?
Zaboravljanje jeste jedan od najvećih problema s kojim se susreću svi oni koji žele da analiziraju svoje snove. U trenutku buđenja snevači su svesni sna, ali san neverovatno brzo ispari, zato bi trebalo odmah da ga zapišemo ili ispričamo i tako imamo audio zapis (današnji telefoni imaju tu opciju diktafona).
Ukoliko to ne možemo, bilo bi dobro da ga bar u mislima nekoliko puta ponovimo, pa kasnije zabeležimo. Pored sadržaja samog sna, važno je zapisati i datum kada je sanjan, događaje iz tog perioda i asocijacije koje mu taj san budi. Tokom analize važno je i da snevač da što više podataka o emocijama koje se javljaju u snu i o njihovom intenzitetu.
Koliko poznavanje tehnike analize snova može da se primeni u drugim oblastima kao što je klasična psihoterapija, homeopatija ili regresoterapija, s obzirom na to da ste i predavač na Akademiji za regresoterapiju na relaciji Beograd-London?
Moja predavanja se odnose na psihologiju snova i radove Frojda, a posebno Junga i Sondija, jer oni imaju značaja za razumevanje pojmova regresije i regresoterapije. Takođe sarađujem sa homeopatskim školama i homeopatama, kao i sa terapeutima koji se bave porodičnim konstelacijama i sa klasičnim psihoterapeutima različitih pravaca, jer analiza snova, u svim ovim tehnikama, može biti od velike pomoći da se dođe do korena problema što terapeutima olakšava rad na samom početku terapije, ali i kasnije, jer preko poruka iz snova svojih klijenata dobijaju bitne informacije za dalji tok terapije.
Marina Jablanov Stojanović