ŽELITE LI DA ZNATE KADA ĆETE UMRETI Veštačka inteligencija ima pouzdan odgovor APLIKACIJA "SAT SMRTI" OTKRIVA KADA ĆETE SE PRESELITI NA ONAJ SVET
Od pamtiveka, ljudi su bili fascinirani misterijom smrti. Od proroka i astrologa do savremenih naučnika, potraga za saznanjem o tome koliko dugo ćemo živeti inspirisala je različite pristupe i tehnologije.
Danas, s razvojem veštačke inteligencije, imamo priliku da na moderan način pokušamo da odgovorimo na to pitanje. Aplikacija "Death Clock" spada u najnovije alate koji kombinuju nauku i tehnologiju kako bi pružili uvid u očekivani životni vek korisnika.
Vrtoglav uspeh aplikacije "Sat smrti"
"Death Clock" je aplikacija pokrenuta u julu, koja je već privukla pažnju sa preko 125.000 preuzimanja. Njen tvorac, Brent Franson, osmislio je ovaj alat koristeći podatke iz više od 1.200 naučnih studija i 53 miliona učesnika. Kroz analizu faktora poput ishrane, fizičke aktivnosti, stresa i sna, aplikacija procenjuje koliko dugo bi korisnik mogao da živi.
Uz godišnju pretplatu od 40 dolara, "Death Clock" nudi personalizovane savete za poboljšanje zdravlja, istovremeno pružajući procene životnog veka. Ideja je da korisnicima ne samo pruži broj, već i podsticaj za usvajanje zdravijih navika koje bi mogle produžiti život.
Budućnost predviđanja životnog veka
Iako "Death Clock" kombinuje naučne podatke i veštačku inteligenciju, on nije jedina tehnologija koja istražuje ovu temu. Na primer, uređaji poput sata "Tikker" sata, koji doslovno odbrojava vreme do pretpostavljenog kraja, postaju sve popularniji. Slično tome, aplikacije poput "WeCroak" podsećaju korisnike pet puta dnevno da će jednog dana umreti, motivišući ih da život žive u punom kapacitetu.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na potencijalne emocionalne izazove. Za neke ljude, ovakvi alati mogu izazvati anksioznost ili stres, dok za druge mogu biti koristan alat za introspekciju i motivaciju.
Prednosti i ograničenja aplikacije "Sat smrti"
Jedna od glavnih prednosti ove aplikacije jeste podizanje svesti o zdravlju i pružanje korisnih saveta na osnovu personalizovanih podataka. Međutim, važno je razumeti da predviđanja nisu apsolutna istina. Faktori poput genetske predispozicije, nesreća ili nepredvidivih okolnosti ne mogu biti potpuno uzeti u obzir.
Korisnici bi trebalo da ove informacije koriste kao motivaciju za usvajanje zdravijih životnih stilova, a ne kao nepogrešiv vodič za život. Savetovanje sa medicinskim stručnjacima ostaje ključ za sveobuhvatnu brigu o zdravlju, piše 24sedam.
Da li bi trebalo da znate kada će se vaš život završiti?
Ovo pitanje je filozofsko i duboko lično. Dok neki ljudi smatraju da je saznanje o očekivanom životnom veku koristan podstrek, drugi mogu smatrati da bi takvo saznanje unelo nepotreban pritisak u njihov život.Aplikacija "Death Clock" i slični alati omogućavaju ljudima da sami donesu odluku o tome kako će iskoristiti ovu informaciju.