(VIDEO) NAZIVALI GA KVAZIMODO I FRANKENŠTAJN Sa dve godine preživeo je saobraćajnu nesreću i dobio sto kopči na licu- To je od njega napravilo jednog od najboljih fudbalera današnjice
Ostaće upamćen kao fudbalska legenda i jedan od najboljih fudbalera koji nisu osvojili Zlatnu loptu.
Francuski fudbaler Frank Riber ima životnu priču dostojnu holivudskog blokbastera.
Pre više od dve godine Frank Riberi je zbog povreda u 40. godini odlučio da je vreme za kraj profesionalne igračke karijere, a osim za Bajern igrao je za Mec, Marsej, Fjorentinu i na kraju Salernitanu.
U oktobru 2022., neposredno nakon što se penzionisao kao aktivni fudbaler, Riberi je pristao da ostane u Salernitani kao tehnički saradnik glavnog trenera Davidea Nikole. Potvrđena je njegova uloga i pod trenerom Paulom Souzom, a krajem 2023. Riberi je dobio UEFA B trenersku licencu.
Njegov put do zvezda i najjačih timova sveta nije bio lak. Sjajni ofanzivac nikada nije upoznao biološke roditelje, pošto je kao beba ostavljen ispred vrata jednog manastira u Francuskoj.
Sa samo dve godine je imao saobraćajnu nesreću, kada je zaradio veliki ožiljak, nakon što je na licu imao čak sto šavova. U mladosti mu je ožiljak bio ogroman teret, pošto je trpeo strašne uvrede, govorili su mu da je nakaza, vređali ga na najgnusnije načine, ali je Frank uspeo da to odbacivanje i težak period pretvori u svoju najveću snagu.
To mi je dalo karakter i snagu, jer kad si dete i imaš takav ožiljak nije lako. Način na koji te gledaju, komentari... Patio sam zbog toga... Ljudi su govorili 'gledajte kakvo mu je lice, pogledajte mu glavu, ružan je, odvratan'. Gde god sam išao ljudi zu zurili u mene, ali ne zato što sam dobar fudbaler, već su me gledali zbog ožiljka.
I dok je od drugara u detinjstvu dobijao uvredljive nadimke poput Kvazimodo, Skarfejs, Frankenštajn, branio se kako je znao i umeo, nekada i tučom.
-Bilo mi je teško. U školi su me ismevali, pričali o meni... Ali iako su me zadirkivali, nikada se nisam povukao i zaplakao. Nikada, baš nikada, ali sam patio. To me je mnogo mučilo, ali sam bes usmerio ka igranju fudbala. Bez tih ožiljaka, bio bih normalan dečak, a zbog njih sada imam izuzetan karakter i volju. Kada se setim svega, ponosan sam na ono što sam prošao. Nije bilo lako, ali zato danas volim svoje lice i svoj život- rekao je.
U mladosti, Riberi je često pravio probleme, ali sve se promenilo kada je upoznao suprugu alžirskog porekla, Vahibu Belhami, zbog koje je i promenio veru i prešao u islam. Tada je uzeo ime Bilal Jusuf Muhamed.
- Upoznao sam je sa 16 godina, živeli smo u istoj ulici. Zaljubio sam se na prvi pogled - otkrio je sjajni fudbaler.
Ni prvi fudbalski koraci nisu bili laki. Posle ne preterano uspešne epizode u Lilovoj omladinskoj školi, usledili su takođe teški dani u trećeligašu Alesu. Ipak, prelazak u Brest se ispostavio kao pravi potez i prvi korak ka usponu i daljim stanicama, kao što su Mec, Galatasaraj, Olimpik Marsej, pa Bajern Minhen.
sportal.blic.rs/dnevnik.rs