U Vašingtonu dozvoljeno pravljenje komposta od pokojnika

Predlog novog zakona potpisao je u ponedeljak guverner Džej Insli.

Insli se bori za predsedničku nominaciju 2020. Kroz platformu zaštite okoline. Zagovornici ideje i njegove pristalice smatraju da će se "prirodnom organskom redukcijom", kako se kompostiranje češće naziva, po telu uštedeti oko jedne tone emisije ugljika, a "tekućom kremacijom" se proizvodi četvrtina emisije ugljrn dioksida u odnosu na uobičajenu kremaciju.

Reč je o mladoj i novoj metodi sahranjivanja, o zbrinjavanja ostataka nakon smrti, čiji zagovornici tvrde da je jeftinija i ekološkija od tradicionalne sahrane ili kremiranja.

"Tekuća kremacija" je već legalna u osam američkih saveznih država, "organska redukcija" je novost. Nastala je kao plod sedmogodišnjeg istraživanja poslovne žene Katrin Spejd i grupe naičnika koje je angažovala kako bi dokazala da je zamisao o pretvaranju tela u đubrivo sigurna i izvodiva.

Voditeljka tima je univerzitetska profesorka održive i organske poljoprivrede Lin Karpenter-Bogs koja vodi istraživanja u kompaniji.

Spejd, koja je lobirala za uvođenje novog zakona, osnovala je kompaniju koja će među prvima pružati usluge posthumnog kompostiranja.

"Rekompozicija je alternativa kremiranju ili sahranjivanju. Radi se o prirodnom, sigurnom i održivom procesu koji će smanjiti emisije gasova “, rekla je Spejd za AFP.

Na kraju procesa kompostiranja, rodbini se daje zemlja sačinjena od pokojnikovih ostataka, koju mogu da koristi pri sađenju cveća, povrća ili drveća.

Zakon o "organskoj redukciji", koji će na snagu stupiti 1. juna 2020., utire put poslovanju Spedene kompanije u Sijetlu.

Predlog zakona koji odobrava tu praksu prošao je u vašingtonskom senatu i domu uz jaku dvostranačku podršku, ali Katolička crkva se protivi "tekućoj kremaciji" i "organskoj redukciji", uz objašnjenje da zakon ne pokazuje poštovanje prema pokojnicima.

Ketrin Spejd je s timom naučnika morala da dokaže da raspadanje tela u tlu zadovoljava sve zakonske standarde kada su u pitanju opasni nusproizvodi, poput patogena, metala koji bi mogli naštetiti okolini.

Spejd je objasnila kako u njenoj kompaniji izgleda proces rekompozicije, odnosno kompostiranja klijenata.  radnici kompanije prvo stavljaju telo pokojnika u čelični kontejner pun lucerke, drvene piljevine i slame. Kontejner se zatim zatvara, a telo se tokom 30 dana raspada prirodnim putem. Nakon što je proces gotov, nastaje zemlja koja se može ekološki iskoristiti.

"Tokom procesa transformacije koristi se opna dimenzija 1x3 metra, napunjena organskim ostacima od stabala, drvenom piljevinom i slamom. Njima se dodaju termofilne bakterije, s povremenim usisavanjem vazduha kako bi se smesa promešala. Uz trajnu temperaturu od 5 Celzijevih stepeni događa se transformacija. Za celi proces potrebno je mesec dana i proizvede se nešto manje od prostornog metra komposta".

"U slučaju da pokojnik ima neke neorganske delove tela, poput veštačkog kuka, oni se skeniraju i recikliraju", kažu  u kompaniji.

"Mi mislimo da je briga o smrti temeljni deo života. Osim osmišljavanja sistema koji nas nežno vraća zemlji, težimo tome da ovo iskustvo učinimo što jasnijim i značajnijim za sve učesnike", kaži u kompaniji.

"Reč je o prvome prirodnom organskom pogrebnom preduzeću za smanjenje otpada u zemlji. Postupak će se naplaćivati oko 5.500 dolara, što je visoka cifra, ali još je manja od 7.000 dolara prosečnih troškova sahrsne", ksžr Spejd i dodaje da će posao pokrenuti u roku od dve godine.

Glumac Luk Peri nakon svoje smrti bio sahreanjen u posebnom ekološkom odelu načinjenom od gljiva, što bi trebalo da smanji količinu otrovnih tvari i toksina koji bi prodrli u tlo tokom razgradnje ili kremiranja tela.  Proces ljudskog kompostiranja je legalan u Švedskoj, dok su sahrane, gde je pokojnik zakopan bez ili u biorazgradivom kovčegu, legalni u Velikoj Britaniji.