STIŽU NAM BETE U narednih 11 dana novorođena deca će biti poslednji pripadnici ALFA GENERACIJE; Šta nas čeka narednih 14 godina?

Deca koja na svet dođu u narednih 11 dana biće najmlađi i poslednji pripadnici generacije Alfa. 

Godina 2025. označava početak nove generacije – generacije Beta. Jednostavno rečeno, generaciju Beta činiće oni koji će biti rođeni između 2025. i 2039. godine.

Dete rođeno prvog dana 2025. godine pripašće generaciji Beta, a procene su da će oni činiti 16 odsto svetske populacije i biće deca mlađe generacije I (milenijalaca) i starije generacije Z, a mnogi će doživeti 22. vek.

Zašto baš – Beta?

Generacija Beta prati generaciju Alfa (rođeni od 2010. do 2024. godine). Nazvani su tako ne samo da bi bile označene kao nove generacije, već kao prve generacije koje će oblikovati potpuno drugačiji svet.

Zato se prešlo na označavanje generacija grčim pismom, kako bi taj prelazak simbolično označimo kako će ove različite generacije biti odgajane u novom svetu tehnološke integracije.

Generacijske tranzicije su više od samo hronološke tranzicije, one su definisane događajima, tehnologijama i kulturnim promenama njihovog vremena. Generacija Beta predstavlja ključno poglavlje u našem svetu koji se razvija. Ali ko će biti Generacija Beta i koji faktori će oblikovati njihove vrednosti, ponašanja i težnje?

Svet zasićenim tehnologijom

Za generaciju Beta, digitalni i fizički svet će biti besprekorni. Dok je generacija Alfa iskusila uspon pametne tehnologije i veštačke inteligencije, generacija Beta će živeti u eri u kojoj su veštačka inteligencija i automatizacija biti u potpunosti ugrađeni u svakodnevni život od obrazovanja i radnih mesta do zdravstvene zaštite i zabave.

Oni će verovatno biti prva generacija koja će iskusiti autonomni transport u velikom obimu, nosive zdravstvene tehnologije i impresivna virtuelna okruženja kao standardne aspekte svakodnevnog života. Njihove formativne godine biće obeležene većim naglaskom na personalizaciji, AI algoritmi će prilagoditi njihovo učenje, kupovinu i društvene interakcije na načine koje danas tek možemo da zamislimo.

Takođe je vredno napomenuti da tehnologija igra dvostruku ulogu u modernom roditeljstvu. S jedne strane, videli smo roditelje, posebno milenijumske roditelje, kako koriste tehnologiju kao alat za obrazovanje, povezivanje i zabavu, integrišući je neprimetno u živote svoje dece od malih nogu. S druge strane, postoji i oprezna svest o potencijalnim zamkama tehnologije, što navodi roditelje da balansiraju vreme ispred ekrana sa aktivnostima na otvorenom i međuljudskim interakcijama.

Generacija Z (Unsplash)

Dok su mnogi milenijumski roditelji koristili društvene medije da dokumentuju živote svoje dece, generacija Z zna više o pozitivnim stvarima i izazovima koje donosi korišćenje društvenih medija od malih nogu. Roditelji iz generacije Z se češće slažu da je ograničavanje vremena koje dete provodi ispred ekrana za njih visoki prioritet. Kao tehnološki najrazvijenija generacija roditelja, generacija Z vidi prednosti tehnologije i vremena pred ekranom, ali isto tako uviđa i nedostatke toga i pomera uzrast u kome njihova deca pristupaju i koriste je.

Sve o generacijama

Kao što kategorizacija generacija dolazi iz domena društvenih nauka, a ne popularne kulture, tako je njihovo imenovanje najbolje uraditi naučno, koristeći slova (kao što su X, I, Z i Alfa). Drugi pristupi imenovanju generacija, koristeći termine kao što su „milenijalci“, često definišu generaciju oko jednog događaja i imaju nejasne raspone rođenja, što dovodi do subjektivne analize.

Sociološki pristup generacijskoj analizi, koristeći određene godine rođenja i neopisne oznake, omogućava objektivniju analizu i kreiranje individualnog identiteta. Ovaj trend će se nastaviti sa nadolazećim generacijama kao što Generacija Beta (b. 2025-2039), Generacija Gama (b. 2040-2054), Generacija Delta (b. 2055-2069), i tako dalje. Ovaj standardizovani vremenski raspon od 15 godina omogućiće budućim analitičarima da sprovedu sveobuhvatniju analizu i globalna poređenja.

Dnevnik.rs/Espreso .co.rs