Stevan Kragujević iz Sente potpisao je PRVU KOLOR NASLOVNICU U SFRJ, a od njegovog objektiva NISU POBEGLA NI NAJVEĆA SVETSKA IMENA
Cilj svakog fotoreportera je da se u pravo vreme nađe na pravom mestu i svojom kamerom zabeleži pravi trenutak, ili bar prave ljude. Stevan Kragujević taj cilj ispunio je nebrojeno puta.
Koristeći neke od prvih kolor filmova u Jugoslaviji fotografisao je svoju suprugu sa korpom i guskama u vojvođanskom selu, a upravo to je 1950. bila prva naslovnica u boji u SFRJ. Našla se na naličju časopisa „Duga“.
„U toku rata, 1943. godine, Barta (kolega iz Novog Sada) mi je prodao jedan od prvih kolor filmova na ovim prostorima Čuvao sam ga samo za snimanje najbližih. Tako sam u jednom trenutku fotografisao i moju suprugu Lepu koja je u cegeru nosila dve guske. Ljubomorno sam čuvao tu fotografiju sve dok mi je, posle rata, iz Redakcije ilustrovanog lista „Duga“, nisu zatražili za naslovnu stranu“, rekao je za „Dnevnik“ 2001. godine.Radeći pri predsedništvu SFRJ, u Tanjugu i najviše u Politici u periodu od Drugog svetskog rata pa sve do svoje smrti 2002. godine, Kragujević je uslikao skoro svaku bitnu figuru tog vremena, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Teško je nabrojati sve ličnosti koje su sa našle u njegovom objektivu, ali šteta ih je i izostaviti.
Više puta fotografisao je Ivu Andrića, pa i u momentu kada je saznao da je dobitnik Nobelove nagrade.
Njegova kamera zabeležila je i druge velikane pisane reči, kao što su Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Oskar Davičo, Dobrica Ćosić, Vasko Popa, Stevan Raičković i mnogi drugi.
Fotografisao je i brojne svetski poznate umetnike, pa tako njegovom objektivu nisu pobegli ni Elizabet Tejlor, Sidni Polak, Alen Delon, Orson Vels, Luj Armstrong i ostali.
Fotografisao je, naravno, i Josipa Broza Tita, u više navrata, kao i brojne druge političare koji su ga u to vreme posećivali.
Tako su na njegovim fotografijama ovekovečeni i kraljica Elizabeta, Fidel Kastro, Ričard Nikson, Moamer el Gadafi, Edvard Ted Kenedi, Nikolaje Čaušesku, Indira Gandi i još mnoga druga imena.
Fotografisao je i značajne infrastrukturne i industrijske poduhvate svog vremena, pa je tako svedočio podizanju i podizanju Novog Beograda.
Kao i svaki fotograf, osim „poslovnih“ fotografija zvaničnika, ličnosti, događaja i manifestacija, voleo je da fotografiše i „za dušu“.
To su bile fotografije običnog života, pejzaži sa Tise, rad različitih zanatlija, kao i brojni albumi posvećeni rodnoj Senti, ali i Beogradu.
Da je njegove fotografije bilo vredno videti svedoči i to da se nalaze u više od 50 knjiga, antologija, zbornika i leksikona.
Mnogi njegovi radovi i fotografije čuvaju se u Legatu porodice Kragujević u Istorijskom arhivu Beograda.