ŠTA KRIJE VOJVOĐANSKA RAVNICA Sateliti otkrili zapanjujuće drevne strukture u Srbiji

Arheolozi su prvi put primetili ostatke ovih više od 3.000 godina starih naselja 2015. godine prilikom pregledanja Google Earth fotografija 150 kilometara divljine duž reke Tise, i to baš u Srbiji, prema studiji obavljenoj 10. novembra časopisu PLOS One.

"Videli smo tragove više od 100 naselja iz kasnog bronzanog doba", rekao je autor studije Beri Moloj, docent arheologe na Univerzitetu u Dablinu. "Ono što je fascinantno kod ovih lokaliteta je da smo ne samo prepoznali njihovo prisustvo na tim slikama, već i izmerili njihovu veličinu i dokazali kako su ljudi organizirali raspored unutar svojih naselja."

"U evropskoj arheologiji bronzanog doba prilično je retko dobiti ovaj nivo detalja za toliko naselja na tako specifičnom području", naglašava.

Panonsku niziju arheolozi i istoričari smatrali su zaleđem koje se ne koristilo za naselja iz bronzanog doba. Ali, sada istraživači veruju da je ovo samo jedan primer mnogih naselja širem Evrope koja su deo opsežne trgovačke mreže iz tog vremena.

Osim analize satelitskih slika, istraživači su za novu studiju posetili mesto malim avionom i pronašli tragove desetina struktura "sakrivenih usred belog dana", prema časopisu Sajens.

Većina naselja izgrađena je blizu jedno drugom, slično današnjem komšiluku, sugerišući da su stanovnici "izabrali da žive vrlo blizu" u onome što je Moloj opisao kao "složeno i dobro organizovano društvo".

"Zemljane mrlje ne prate nikakve specifične orijentace, ali ravnomerno su raspoređene, leže nekoliko desetina metara jedna od druge", rekao je Moloj. "Iako moramo da kopamo da bismo potvrdili detalje, naša sumnja je da su to bila mesta gde su živele proširene porodice", naglašava još.

Imali su i bedeme

Zbog dugogodišnjeg oranja zemlje, konture mnogih naselja bile su gotovo nevidljive sa zemlje. Međutim, arheolozi su pronašli ostatke nekoliko zidova i rovova, koji su možda korišćeni kao bedemi radi zaštite naselja.

"Nažalost, oni ostaju vidljivi samo na slikama iz fazduha jer su ispunjeni i orani vekovima, uključujući intenzivno oranje u 20. veku, rekao je Moloj. "Drveni palisad ili zid mogao je biti izgrađen na vrhu bedema, kao što vidimo na drugim mestima u regiji."

Istraživači su takođe otkrili "velike količine" artefakata, uključujući kamenje za mlevenje žitarica, krhotine keramike i komadiće bronze, uključujući iglu za pričvršćivanje odeće. Radiokarbonsko datiranje kostiju životinja rasutih po mestu potvrdilo je starost naselja, rekao je Moloj.

Ne zna se zašto su se odselili

"Bilo bi naseljeno od 1600. do 1200. P.n.e", rekao je Moloj. "Povremeno bismo pronašli komadiće izgorenog blata, što ukazuje da su strukture ovde bile oštećene požarom. Blato je bila zemlja nanesena na zidove tankih štapova - pletera - kako bi se izrađivali objekti poput kuća u prošlosti."

Međutim, arheolozi nisu sigurni šta je prouzrokovalo napuštanje naselja oko 1.200. godine p.n.e. "To ostaje misterija za sada", rekao je. "Moguće je da su postali pokretniji i kretali se po krajoliku na manje ograničen način."