SELO U SRBIJI PUNO TAJNI Vekovima se rađaju deca "ČUDNE RIĐE PUTI" I S "ČUDNIM IMENIMA"

Danas u ovom drevnom seocetu sa bogatom istorijom živi tek stotinak meštana od kojih se većina bavi poljoprivredom, a svima njima je zajedničko to što su za naše podneblje "čudne riđe puti" i sa "čudnim imenima".

Naime, kako je 2019. godine objasnio Miroslav Jović, poznati turistički vodič iz tog kraja, iako se u Štavi retko čuje plač novorođenčadi i u 21. veku u ovom mestu rađaju se riđa deca, pa je svima jasno, kako objašnjava, da klica germanskog plemena u blizini administrativnog prelaza sa KiM još nije uništena.

Saksonce je u Štavu doveo kralj Milutin, a oni su u to vreme važili za najveštije rudare. Štavski rudnici su u srednjem veku bili poznati po bogatstvu olova, zlata, srebra i cinka, a potomci drevnih Saksonca, koji su tada vadili rudu, prema predanju i danas žive ovde - objasnio je Jović.

Kraj očuvane crkve iz 12. veka, koja se nalazi na samom ulazu u selo, navodi da je u Štavi zaista vreme stalo.

Za razliku od ostalih kuršumlijskih sela, ovde meštani nose imena koja nisu tipična za naš kraj. Devojčicama se daje ime Valina, a dečacima Dmitar, što govori da meštani sela nisu zaboravili svoje pretke - kaže Jović.

Meštani ne vole da se slikaju: Ne damo da nam niko kvari mir

Neka, hvala! Mi ne damo da nam niko kvari mir koji postoji još samo u našoj Štavi! Drago nam je da ste došli, da osetite ono "neopisivo" zbog čega mi vekovima ne napuštamo naše selo.

Osim po riđokosim stanovnicima, selo Štava je nadaleko čuveno i po skrivenom blagu kralja Milutina, zbog čega baš u ovo mesto i okolinu dolaze mnogobrojni pronalazači, koji se nadaju da će se dočepati bogatstva.

Naime, legende i narodna predanja o skrivenom blagu kralja Milutina i napušteni rimski rudnici glavni su pokretači zlatne groznice u selima oko Lukovske Banje.

Retko ko od žitelja Štava, Mrče i drugih sela hoće javno da priča o potrazi za skrivenim blagom, ali kako su samo kratko prokomentarisali, sigurni su da je ono tu negde.

Biser Štave, Crkva Svetog velikomučenika Mine, od koje zastaje dah uzdiže se nad živopisnim krajolikom i vekovima prkosi zubu vremena, a kako Jović objašnjava, upravo ova svetinja jedina je u Srbiji koja ima kameni krov:

Na ploči iznad ulaza u crkvu stoji natpis da je sagrađena i živopisana za vreme pećkog patrijarha Pajsija i gračaničkog mitropolita Silvestera, koji su delovali u 17. veku. Ovaj podatak ukazuje da je do 17. veka prvobitna crkva po svoj prilici rušena do temelja.

Ispričao je i da je u porti živopisne crkve pronađeno oko četrdesetak sarkofaga i mermernih spomenika iz Milutinovog vremena.

Pink.rs