RODEZIJSKI RIDŽBEK U SRBIJI: Lavlji pas za one s lavljim srcem

Ljubav prema prirodi i životinjama ovaj Bečejac gaji još iz detinjstva, koje je proveo u Miloševu, okružen psima, mačkama, kravama, kozama i drugim životinjama. Letnje raspuste provodio je u Bosni, gde je imao prvog žutog psa Žuću, s kojim je, zajedno sa dedom, išao u lov.

- Posle trideset godina u Njujorku sam prvi put video ovu rasu, koja me je podsetila na moje detinjstvo i odrastanje. Tada sam rekao sebi, prvi put kada mi se ukaže prilika da imam kućnog ljubimca, to će biti ova rasa. Tako se i desilo. Pre šest godina kupio sam Maksimusa - seća se Lazar Drinić, vlasnik odgajivačnice „Gladiator Maximus“, koja broji pet pasa ove rase.

Odličan lovac i čuvar, i veran kućni ljubimac

Rodezijski ridžbek je odličan lovac i čuvar, privržen i veran kućni ljubimac. Prepoznatljiv je po karakterističnoj šari na leđima, po dlaci koja raste u obrnutom smeru, odnosno, ka glavi. Šara je široka oko pet centimetara, počinje od plećki i nastavlja se ka kukovima. Dozvoljene su maksimalno dve ovakve šare na telu. Boja dlake je kod ove rase ujednačena i može varirati od svetlocrvene do crveno-pšenične boje.

- Ova rasa se ne preporučuje početnicima, odnosno, vlasnicima koji nemaju prethodnog iskustva u odgoju pasa. Rodezijski ridžbek je pas jakog karaktera i izuzetne snage. Potrebno mu je mnogo istrčavanja i fizičke aktivnosti. Inače je izvanredan porodičan pas, odličan sa decom, kao i sa drugim životinjama, ali na njih mora da se navikne još kao štene - kaže Lazar.

Vlasnici bi trebalo da povedu računa o tome da prostor u kojem boravi lavlji pas bude dovoljno visoko ograđen, jer ovi psi mogu skočiti poprilično visoko, u želji da odlutaju ako im nešto privuče pažnju. Ovaj pas traži dosta pažnje i vremena, nikako nije za neiskusne vlasnike i sa dresurom i socijalizacijom je neophodno početi od što ranijeg doba. Ukoliko se dobro socijalizuje, imaćete privrženog, lojalnog čuvara koji voli decu i koji je izuzetno veran svojoj ljudskoj porodici.

Nije zahtevan za održavanje

Prosečan životni vek ove velike rase je između 10 i 12 godina. Rodezijski ridžbek nije zahtevan za održavanje. Osim redovne vakcinacije i zaštite od buva, krpelja i drugih parazita, potrebno je jednom mesečno očetkati dlaku psu, kaže naš sagovornik. Važe za generalno zdravu rasu, ali mogu biti skloni displaziji kukova i laktova, hipotireodizmu i dermoidnim sinusima u retkim slučajevima. Preporuka je da se urade genetski testovi, kako bi se utvrdilo da li pas ima neku naslednu bolest.

- Pas nema karakterističan miris. Leti može da podnese veoma visoke temperature i može bez prestanka da trči četrdesetak kilometara. Jedino mu, zbog kratke dlake, ne prija zima. Kada pričamo o našem podneblju, preporuka je da se pas zimi ne drži napolju, već da ima sklonište. Oni s nama žive u kući - pojašnjava Drinić i dodaje da miljenik Maksimus obožava da se leti kupa u Tisi, dok ostatak družine nije raspoložen za takve avanture.

Da biste ih održali čistim, možete ih brisati i vlažnom pamučnom krpom. Nokti kod ove rase dosta brzo rastu, pa im je potrebno redovno skraćivanje, kao i periodično čišćenje ušiju kako bi se izbegle moguće infekcije. On nije pas za stan, neophodno mu je obezbediti pristup većem ograđenom dvorištu.

- Kada je reč o ishrani, pse hranim sirovim mesom, granulama i kuvanim pirinčom. Otprilike po psu treba kilogram mesa dnevno. Režim ishrane prilagođavamo tome da li idemo na neko takmičenje i usklađujemo s njihovim aktivnostima - kaže on.

Ukršteni afrički s lovačkim psima

Rodezijski ridžbek vodi poreklo iz Rodezije, koja pripada današnjem Zimbabveu. Rasa je nastala kada su doseljenici kolonija Kejp ukrstili polupripitomljene afričke pse sa “šarom” na leđima, sa svojim lovačkim psima. Nastali su ukrštanjem s jedinkama koje su kupljene u Evropi, a to su između ostalih bile velike danske doge, mastifi, hrtovi, psi Svetog Huberta sa domorodačkim psima koje su čuvali Khoikhoi - pastiri. Originalna svrha ove rase bila je za lov, tačnije za gonjenje divljači. Međutim, preci ridžbeka bili su toliko jaki i brzi, da su uspevali da zadrže lava dok ne bi naišao lovac. Lovac Kornelius von Rujen smatra se osnivačem ove rase, a standard za uzgoj ustanovljen je 1922. i od tada se skoro uopšte nije menjao. U Sjedinjene Američke Države rasa je stigla 1911. godine, a AKC ju je zvanično priznao 1955. godine.

Leglo šampiona

Veliku pomoć i podršku Lazar ima od supruge Marije i svoje majke, koje za vreme njegovog odsustva i boravka u Americi, vode brigu o psima. Za njih je ovo hobi i ljubav koju neguju prema rodezijskim ridžbecima.

Kada imaju vremena, rado posećuju izložbe, i domaće, i inostrane. Zadovoljni su rezultatima koje su postigli.

- Naš Maksimus je 2019. godine osvojio treće mesto na izložbi „Euro dog show“ u Austriji. Više puta je osvajao prva mesta u Sjedinjenim Američkim Državama, bio je junior BIS u Senti 2018, mladi šampion Rumunije, Srbije, Crne Gore - ponosan je Lazar Drinić.

Psi iz legla njihove odgajivačnice, koje su udomili u Norveškoj, Danskoj, Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, takođe su zabeležili uspehe. Neki od njih su šampioni i kvalifikovali su se za velika međunarodna takmičenja.

- Sebi sam ostavio tri ženke i sve su u standardu, od maksimalnog do minimalnog. Visina mužjaka se kreće između 63 i 69 cm, a ženki između 61 i 66 cm. Težina se kod mužjaka kreće od 36 do 41 kg, a kod ženke od 29 do 34 kg. Krzno im je kratko, gusto i sjajno - kaže naš domaćin i dodaje da su beline dozvoljene na grudima i na šapicama, ali ne treba da prelaze članak. „Ridž“ treba da je dužine od sapi pa do kukova.

Ova rasa je i dalje nedovoljno poznata na našim prostorima. Međutim, izuzetno je cenjena u Evropi i Americi. Iako važi pravilo da su rodezijski ridžbeci teški za treniranje, naš sagovornik kaže da je najvažnija volja, strpljenje i doslednost vlasnika.

- Ponavljate komande kao u vojsci, mora da se zna red i disciplina. Kada pas uradi ono što ste od njega tražili, važno je da ga nagradite i date mu poslasticu. Puno vremena sam provodio sa svojim psima i to daje rezultate - ističe on.

 Z. Ljubojev

https://www.dobrojutro.co.rs/u-becejskom-gladiator-maximusu-lavlji-pas-nije-za-neiskusne/