Rešili misteriju: Zašto je većina fosila mamuta muškog pola
Poput divljih slonova danas, mladi muški mamuti iz ledenog doba često su sami krstarili stepama, pa su upadali u rizične situacije tako što su upadali u reke, padali kroz led i u vrtače, tako da su se njihove kosti sačuvana hiljadama godina, kažu naučnici.
Ženke mamuta su, s druge strane, putovale u grupi koju je vodila nastarija koja je poznavala teren i vodila krdo van opasnosti.
"Bez prednosti života u krdu koje je vodila iskusna žena, mužjaci mamuta imali su veći rizik od stradanja u prirodnim zamkama kao što su pukotine i jezera", rekao je koautor istraživanja Love Dalen iz švedskog Prirodnjačkog muzeja, objavljenom u četvrtak u časopisu Current Biology.
U istraživanju su korišćeni genomski podaci za utvrđivanje pola 98 fosila vunastih mamuta (Mammuthus primigenius) nađenih u Sibiru.
Istraživači su otkrili da je u 69 odsto slučajeva reč o fosilima mužjaka mamuta.
"Bili smo veoma iznenađeni jer nije bilo razloga da očekujemo bilo kakvu prevagu kada je reč o pripadnostu polu u pronašenim fosilnim zapisima", rekla je naučnica Patricija Pecnerova, takođe iz švedskog Prirodnjačkog muzeja.
Zbog toga, istraživači veruju da je nešto o načinu životamamuta uticalo na način na koji su umirali.
Ovi gigantski biljojedi nestali su pre oko 4.000 godina, kada je klima postajala sve toplija, te su ih ljudi sve više lovili.
R. D.
