Prvi put izmereni otkucaji srca plavog kita

Ovaj sisar smanjuje tokom zarona i potrage za hranom aktivnosti rada srca na samo nekoliko otkucaja u minuti, a naučnici su po prvi put uspeli to da i zabeleže.

Pomoću elektrokardiografa pričvrženog na telo plavog kita, prvi put u istoriji izmerena je brzina otkucaja rada srca plavog kita kad zaroni u potrazi za hranom i potvrđeno je da kit ima samo nekoliko otkucaja u minuti. Najmanji zabeleženi broj otkucaja pri zaronu iznosio je dva, a najveći, nakon što je kit islivao na površinu kako bi udahnuo vazduh, 37 otkucaja u minuti, prenosi “Rojters”.

Naučnici su prikupili oko devet sati podataka, a elektrokardiograf su pričvrstili na telo odraslog mužjaka dugog oko 22 metra koji živi u zalivu Monterej, kraj obale Kalifornije.

U toku zarona u potrazi za hranom, kit je imao izrazito nizak broj otkucaja u minuti, od četiri do osam, a ponekad samo dva. Kada je kit izronio, naučnici su izmerili da mu se brzina otkucaja srca u minuti povećala na 25 do 37 otkucaja.

Za razliku od ljudi, kojima je broj otkucaja u stanju mirovanja od 60 do 100 otkucaja, dok tokom napora ili vežbanja broj može da se poveća i do 200 otkucaja u minuti, plavi kit je u stanju da skoro potpuno “umiri” srce.

Biolog Yeremi Goldbogen sa Stanford univerizeta kaže da je plavi kit najveća životinja koja fascinira biologe godinama unazad.

Poznato je da što je životinja veća, brzina otkucaja srca je manja. Na taj način se umanjuje količina posla koje srce obavlja u toku distribucije krvi u telu.

Najmanji sisari, rovke, broje i više od stotinu otkucaja u minuti.

Plavi kitovi se hrane sitnim plenom, uprkos svojoj veličini. U ustima filtriraju velike količine vode i izdvajaju hranu poput planktonskih rakova i drugih zooplanktona.

Otkako je lov na kitove zabranjen i dalje se ne zna sa sigurnošću da li je populacija u porastu. Procenjuje se da se na Antarktiku svake godine poveća brojnost populacije za 7,3 odsto. Pretpostavlja se da su islandske i kalifornijske populacije takođe u porastu.

Brojnost celokupne svetske populacije plavih kitova iznosi oko 10.000, ali je to teško izračunati. Prema IUCN crvenoj listi, plavi kit je ugrožena vrsta. Najveća poznata populacija nalazi se u severoistočnom Pacifiku, od Aljaske do Kosta Rike i broji oko 2.000 primeraka. Najčešće se mogu videti leti oko Kalifornije, gde je i izmerena studija otkucaja srca u minuti pri zaronu. Zabeleženi su i retki primeri koji stignu do krajnjih delova Japana. kupna populacija severnoatlantskih plavih kitova je između 600 i 1.500 jedinki.

Ovaj sisar je do početka dvadesetoga veka nastanjivao sve okeane širom sveta. Četrdesetih godina prošlog veka ljudi su počeli da ih love do istrebljenja. Do 2002. godine procenjeno je da ih ima od 5.000 do 12.000 na celom svetu. Pre početka lovljena plavih kitova na Antarktiku se procenjuje da je živelo oko 239.000 jedinki, ali danas ih je svega 2.000 u severoistočnom Pacifiku, Antarktičkom i Indijskom okeanu. Postoje još dve grupe u severnom Atlantiku i još dve na južnoj hemisferi.