Oko TV oko: Od Rejmonda do faraona i natrag
U petak 29. septembra u udarno večernje vreme Prva je emitovala prvu epizodu domaće serije "Mamini sinovi".
Serijal od 42 epizode prati zajednički život majke Rose, sina miljenik Milentija – Bebe, starijeg sina Miše koji je odsutan i fizički, ali i psihički. Glumačku ekipu predvodi Svetlana Bojković, koja se ulogom mama Rose vraća pred televizijsku publiku. Rosine sinove Bebu i Mišu igraju Andrija Milošević i Nenad Jezdić.
Sudeći prema prvim reakcijama publike na društvenim mrežama, serija ih je impresionirala glumačkom podelom, ali većina ističe da "nije smešna". Nije smešna, pitaju se oni koji je nisu pogledali, ali zamišljaju našu verziju "Svi vole Rejmonda", s nametljivom majkom, večito "kiselim" ocem, smušenom braćom i snajkom koja i pored višedecenijskog života u italijanskoj porodici, ne shvata u šta se udajom uvalila. Ne, nažalost, ovo nije srpska verzija "Rejmonda", već naše viđenje australijskog sitkoma „Majka i sin“, popularnog devedesetih godina prošlog veka.
Možda baš zbog toga što anglosaksonsko i balkansko-mediteransko poimanje porodice nemaju mnogo dodirnih tačaka, ova serija propušta da nasmeje, zato što većinu ljudi podseća na sopstvene izazovne porodične odnose.
Manipulativni roditelji koji su odgajili sina mezimca i sina koji u psihologiji zovu "kontejner" – dežurnog krivca na koji se sliva sav porodični gnev, vrlo se često sreću u našim porodičnim kombinacijama, gde su uspomene na zajednicu izbrisane taman toliko da se zaboravi kako se, smenom generacija, domaćin ili još češće domaćica, sklanja kako bi ostavila mesto za vladavinu nove generacije. Kad tome dodamo ekonomsku nesigurnost koja tera odrasle ljude na produženo detinjstvo i zavisnost od roditelja-penzionera, dobijemo nefunkcionalne odnose koji češće završe na psihijatrijskom kauču ili, još gore, u crnoj hronici, nego kao tema sitkoma. Treba samo pogledati te iste društvene mreže, na kojima teme poput "Tašta iz pakla" i "Problemi sa svekrvom" dostižu nekoliko hiljada stranica i više stotina hiljada postova. Mada se na kraju, kad se ohlade glave, uvek dođe do istog zaključka: kriv je muž, odnosno žena, što svojim roditeljima ne umeju da povuku granicu.
U situaciji u kojoj dobiju izazovan scenario, glumci obično uskaču da odrade posao. Ništa manje nismo očekivali od Svetlane Bojković, kojoj uloga carice porodice svakako nije strana – uostalom, još je pamtimo u ulozi tašte u "Boljem životu". Dobro, pamtimo je i zato što nam RTS njenim stalnim repriziranjem ne dozvoljava da je zaboravimo, ali to je sada manje važno.
Na kraju će se ispostaviti da je faraon Radoš Bajić Prvi s naslednicima bio u pravu kada je gledaocima ponudio uprošćenu priču o tradicionalnim seosko-porodičnim odnosima. Doduše, možda je trebalo napraviti modernizovanu verziju "Boljeg života", našu popularnu seriju devedesetih. Ipak je priča o osiromašenoj profesorki, direktoru propale firme, ćerki – serijskoj udavači i sinu kriminalcu-početniku mnogo bliža situaciji u našoj zemlji. Zeta doktora potrebno je samo zameniti političarem, a ćerka umesto glume nek studira Diplomatsku akademiju i gotovo.
Ivana Vujanov