"Noćne ptice" imaju kraći životni vek od ranoranilaca

„Ovo je pitanje javnog zdravlja koje se više ne može ignorisati“ – rekao je prošle sedmice koautor studije Malcolm van Sćantz sa Univerziteta u Suriju dodavši da bi “noćnim tipovima” trebalo dopustiti da kasnije dolaze na posao.

„Noćne ptice koje pokušavaju živeti u svetu ranoranilaca mogu imati zdravstvene posledice“, kazala je Kristen Knutson sa univerziteta Northwestern u Čikagu, takođe autorica istraživanja.

Učesnici istraživanja opisali su se kao “definitivno jutarnja osoba” u 27 odsto slučajeva, “više jutarnja nego nego noćna” (35 odsto), “više noćna nego jutarnja” (28 odsto), ili “definitivno noćna ptica” kojih je devet odsto. Takođe su naveli svoju težinu, pušačke navike i društveno ekonomski status.

Studija je pokazala da je zdrava količina odmora vrlo važna. Naučnici su zaključili da grupa noćnih ptica ima 10 odsto veći rizik od smrti od ranojutarnje grupe.

Takođe su otkrili da noćni tipovi imaju veću verovatnost razvoja psiholoških poremećaja, dijabetesa te problema sa želucem i disanjem. Osim toga skloniji su pušenju, ispijanju alkohola i kafe te uzimanju ilegalnih droga. Razlog većeg rizika možda je u tome što “ljudi koji su budni do kasno imaju unutarnji biološki sat koji nije u skladu s njihovim vanjskih okruženjem”, rekla je Knutson. “To bi mogao biti psihološki stres, obrok u pogrešno vreme, nedovoljno vežbe, nedovoljno sna, to što sami ostaju budni dugo u noć, možda uzimanje droga ili alkohol”.

Naučnici su pozvali na posebni tretman “noćnih ptica”, odnosno fleksibilnije poslove i radne sate.(fokus.ba)

„Ne bi ih trebalo siliti da ustaju za smenu koja počinje u osam sati ujutro“, smatraju naučnici.