NIJE SVE U NOVCU, ONA TO ZNA: „Osećam se sigurnije nego kada sam zarađivala“

Šeron Brodi se jasno seća svog prvog Božića sa svojom dobrom prijateljicom Džo Nemet. Bila je 2016. i njen prvi Božić bez njenog muža Montija, koji je iznenada preminuo mesec dana ranije.„Nisam čak ni htela da budem živa. Definitivno nisam želela ni da idem u prodavnicu, da kupujem poklone ili da radim bilo šta. Ali Džo je došla kod nas, sa svojom decom na Badnje veče, i tada sam joj rekla da je moj poklon da možemo da čeprkamo po kontejneru, što nikada ranije nisam radila – i to smo učinile, te noći“, kaže Šeron, koja živi u Lismoru, u Novom Južnom Velsu.

„Bilo je to otkrovenje. Stvari koje smo pronašle, a među njima i hrana koju su izbacili lokalni restorani, ponele smo kući i imale savršeno dobar obrok za božićnu gozbu. To je bio moj prvi uvid u život bez novca“, rekla je Šeron.

Godinu dana ranije, 2015, Džo Nemet je dala otkaz na poslovima razvoja zajednice, davši poslednji novac koji je imala svojoj 18-godišnjoj ćerki Ejmi i zatvorila svoj bankovni račun.

No holidays or hot showers: Everything Jo Nemeth gave up to live without money https://t.co/f1QH8alhgJ pic.twitter.com/6x8qp9cx13

— Domain (@Domaincomau) July 10, 2017

„Imala sam 46 godina, dobar posao i partnera kojeg sam volela, ali sam bila duboko nesrećna“, kaže Nemetova.

„Osećala sam sve veći očaj zbog ekonomskog sistema u kojem živimo i štete koju sam nanosila drugim ljudima i planeti, čak i kada sam pokušavala da kupujem etički i odgovorno, dok sam živela u svetu privilegija“, dodala je.

Knjiga kao inspiracija

Presudni trenutak desio joj se, kako kaže, kada su joj roditelji, penzionisani farmeri navikli na štedljiv život, poklonili knjigu o ljudima sa alternativnim načinom života: „Kada sam pročitala priču o čoveku koji je odlučio da živi bez novca, pomislila sam da i ja moram to da uradim“.

Ubrzo nakon toga, Nemetova je, sledeći Marka Bojla, koji je tri godine živeo bez novca u Velikoj Britaniji, najpre napisala listu svojih potreba.

Czy można żyć bez pieniędzy i czuć się bezpieczniej niż w świecie finansowej gonitwy? Jo Nemeth z Australii udowadnia, że tak! 💚Dziesięć lat temu zamknęła konto bankowe i zaczęła życie oparte na wzajemnej pomocy, uprawie jedzenia i minimalizmie. 1/2 https://t.co/VdqfhU2ErS

— Robert Gola (@RobertJGola) January 31, 2025

„Ispostavilo se da je to kratka lista jer sam već imala stvari kao što su šerpe i tiganji, četkica za zube... Otkrila sam da mi zaista nije potrebno mnogo da bih se osećala udobno. Onda sam počela da smišljam kako da zadovoljim svoje potrebe bez ikakvih negativnih uticaja po druge i po okolinu“, priča junakinja reportaže koju je objavio Gardijan.

Nemetova, koja sada ima 56 godina i nije u braku, nema svoj dom ili bilo kakvu imovinu. Ne prima socijalnu pomoć, nema ušteđevinu, velikodušnog dobrotvora ili tajnu zalihu novca za hitne slučajeve.

Ekonomija poklona

U početku, hrana je bila njena najveća briga ali ipak nije bilo problema jer je sama uzgajala neke namirnice a i prijatelji su joj davali ostatke hrane. Za rođendan je od roditelja dobijala vreću pirinča ili paket mleka u prahu.

Ubrzo je počela da se bavi i „ekonomijom poklona“, dajući, a ne očekujući ništa zauzvrat, i primajući, a sve to bez ikakvog osećaja obaveze.

„Tom delu mog novog života trebalo je neko vreme da se ustali, jer je to nešto što je različito od razmene ili trgovine, što uključuje razmišljanje na monetarni, transakcioni način: `Daću vam ovo ako mi date ono`. Ljudi su me zvali da im pomognem u nekom poslu i govorili da će mi dati nešto zauzvrat, a moj odgovor je uvek takav da kažem da ću ja pomoći, a da oni ne moraju ništa da mi daju“, nastavlja Džo svoju priču.

Nemetova je vrlo svesna da se nalazi u rastućoj demografskoj grupi ljudi koji su u riziku od beskućništva u Australiji. Ipak, paradoksalno, nikada nije brinula o tome gde će živeti.

„Zapravo se osećam sigurnije nego kada sam zarađivala novac, jer je kroz ljudsku istoriju istinska sigurnost uvek dolazila od života u zajednici, i sada imam vremena da izgradim tu `društvenu valutu`... da pomognem ljudima, brinem o bolesnim prijateljima ili njihovoj deci, pomažem im u njihovim baštama. To je jedna od velikih prednosti života bez novca“, tvrdi Džo.

Prve tri godine od odluke da živi bez novca, Nemetova je živela na farmi prijatelja, gde je izgradila malu kolibu od odbačenog građevinskog materijala, a posle toga se nastanila u maloj kamp-prikolici u dvorištu drugog prijatelja.

Zatim se 2018. preselila u kuću Brodijeve, i to je sada jedan višegeneracijski dom u kome žive Brodijeva, njen partner, i njen sin, zatim Nemetina ćerka Ejmi, njen muž i njihovo troje male dece.

Umesto da plaća kiriju, Nemetova kuva, čisti, upravlja povrtnjakom i pravi predmete kao što su sapun, prašak za pranje veša i fermentisana hrana kako bi uštedela novac domaćinstva i smanjila uticaj na životnu sredinu. I ističe da ne može biti srećnija: „Volim da sam kod kuće i volim izazov da zadovoljimo naše potrebe bez novca – to je kao vrsta igre“.

Izazov jednostavnosti

Brodijeva se slaže sa stavom koji ima Džo: „Živimo mnogo jednostavnije od većine ljudi. Sada, na primer, nemamo često čokoladu, ali kada je dobijemo – kao što smo nedavno uradili kada se lokalna prodavnica zatvorila i dala sve svoje zalihe – osećala sam se privilegovano, što zaista i jesam”.

Nije ni protiv tehnologije. Nemetova ima telefon (poklon od prijatelja), ali nema sim karticu; obavlja pozive i šalje e-poštu preko vajfaj mreže domaćinstva. Takođe koristi Fejsbuk – uglavnom da bi pregledala grupe poput one pod nazivom „Ništa ne kupuj“ i da promoviše javnu baštu Lismor zajednice, gde volontira. Nema auto: vozi bicikl, pešači, stopira.

Čitanje uz sveće

Trenutno se bavi prikupljanjem ostataka građevinskog materijala kako bi ga upotrebila da sredi malu prostoriju za sebe u dnu dvorišta gde planira da spava, da se „malo odvoji“, odmara i provodi večeri čitajući uz sveće.

„To je veoma mala prostorija ali dovoljna za jedan krevet za jednu osobu i malo mesta za stajanje. Nema struje ni tekuće vode“, opisuje svoj projekat.

Brodijeva kaže da će joj, kada prostorija bude završena, nedostajati to da je Nemetova stalno u kući.

„Ona je zauzela taj radikalan stav, i ja zaista verujem da će doći vreme kada ćemo svi morati da živimo otprilike kao ona: da budemo jednostavniji, da jedemo hranu koju smo sami gajili i naravno, da pomažemo jedni drugima“, ispričala je prijateljica Džo Nemet, žene koja je odlučila da živi bez novca i kupovine.

A stomatolog?