Moždani impulsi pretvoreni u pisani tekst
Lekari su uspeli da pretvore moždane signale za govor u pisane rečenice u istraživačkom projektu koji finansira kompanija Fejsbuk, a koji pokušava da promeni način komuniciranja sa pacijentima sa teškim invaliditetom, prenosi Radio televizija Srbije.
Moždani talasi koji se beleže kada čovek namerava da izgovori određene reči mogu se dekodirati i pretvoriti u tekst brzinom koja omogućava gotovo prirodan tok razgovora, pokazuju rezultati ove naučne studije.
U ovom trenutku, softver koji očitava moždane talase može da protumači samo određene rečenice koje su smeštene u njegovu memoriju, ali naučnici veruju da je to dovoljno za početak rada na konstruisanju mnogo složenijeg i moćnijeg sistema koji će moći da prevodi reči koje osoba pokušava da izgovori u realnom vremenu.
Lekari sa kalifornijskog Univerziteta u San Francisku prihvatili su ovaj izazov u nadi da će stvoriti proizvod koji će paralizovanim ljudima omogućiti da tečnije komuniciraju u odnosu na postojeće uređaje koji se kontrolišu pomoću pokreta oka ili pokretanjem muskulature po virtuelnoj tastaturi.
„Do danas ne postoje protetski sistemi koji omogućavaju korisnicima interakciju brzinom normalnog ljudskog razgovora“, napominje Edvard Čang, neurohirurg i rukovodilac studije koja je objavljena u časopisu Nejčr.
Istraživanje koje je finansirao Fejsbuk, bilo je moguće zahvaljujući trojici pacijenata sa epilepsijom koji je trebalo da budu operisani. Pre nego što je obavljena operacija svoj trojici su na površinu mozga ugrađene elektrode kako bi se ustanovilo u kojoj regiji mozga nastaju epileptični napadi.
Tokom boravka u bolnici, ova tri pacijenta su pristala su da učestvuju u istraživanju doktora Čanga. Pomoću ovih elektroda snimane su moždane aktivnosti pacijenata dok su odgovarali na devet postavljenih pitanja i dok je od njih zahtevano da pročitaju listu od 24 moguća odgovora.
Na osnovu ovih snimaka moždane aktivnosti, Čang i njegov tim je konstruisao algoritam koji je povezan sa uočenim obrascima. Softver je uspeo da identifikuje gotovo trenutno, i to samo na osnovu moždanih talasa, koje pitanje je pacijent čuo i kakav je odgovor dao, sa preciznošću od 76 i 61 odsto.