LEVORUKI LJUDI IMAJU NEŠTO ŠTO NEMA NIKO NA SVETU Evo koliko su posebni, mozak im drugačije funkcioniše

Lejdi Gaga, Barak Obama, Bil Gejts, Pol Makartni i Džastin Biber imaju nešto zajedničko sa Džimijem Hendriksom, Džudi Garland i Dejvidom Bouvijem – svi su levoruki.

Oko 10 odsto svetske populacije deli ovu jedinstvenu osobinu, prenosi Zimo. Pitanje zašto neki pojedinci preferiraju svoju  levu ruku i dalje je tema aktivnih naučnih istraživanja.

Genetika je „kriva“

Nedavna studija objavljena u časopisu Nature Communications rasvetlila je genetski aspekt levorukosti.

Naučnici su identifikovali retke varijante gena poznatog kao TUBB4B, koji igra ulogu u kontroli oblika ćelije.

Ove varijante su značajno 2,7 puta češće kod levorukih pojedinaca, nudeći uvid u genetsku pozadinu i orijentaciju primarne upotrebe ruku.

Kod većine ljudi, leva hemisfera takođe kontroliše dominantnu desnu ruku. Odgovarajuća nervna vlakna prelaze s leva na desno u donjem delu mozga.

„Kod levorukih pojedinaca, desna hemisfera kontroliše dominantnu ruku“, objašnjava neurobiolog Klajd Frenks sa Instituta Maks Plank za psiholingvistiku.

TUBB4B kontroliše proces integracije proteina koji je vitalan za ćelijsku strukturu zvanu mikrotubule.

Franks sugeriše da ove mikrotubule mogu da igraju ključnu ulogu u uspostavljanju asimetrije mozga, koja diktira koja će ruka biti dominantna, prenosi "N1 Zagreb".

Slučajna varijacija

Na osnovu genetskih podataka više od 350.000 sredovečnih i starijih ljudi iz britanske baze podataka Biobank, nova studija otkriva intrigantne uvide.

Dok je oko 11 odsto učesnika bilo levoruko, prevalencija levorukosti varira na globalnom nivou, pod uticajem kulturnih i ekoloških faktora.

„Mislimo da se većina slučajeva levorukosti javlja jednostavno zbog nasumičnih varijacija tokom embrionalnog razvoja mozga, bez specifičnih genetskih ili uticaja okoline“, objašnjava Frenks.

Stigma koja je istorijski povezana sa levorukošću, koja se ogleda u jeziku i kulturnim praksama, vremenom je nestala. Međutim, razlike u prevalenciji i dalje postoje u različitim regionima, što ukazuje na kulturno potiskivanje levorukosti.

Pored gore navedenih implikacija, studija takođe ukazuje na potencijalne veze između asimetrije mozga i psihijatrijskih osobina.

Pojedinci sa stanjima kao što su šizofrenija ili autizam su verovatnije levoruki ili pođednako koriste obe ruke, što ukazuje na zajedničke genetske puteve.

„Neki od gena koji funkcionišu u mozgu u razvoju tokom ranog života mogli bi da budu uključeni i u asimetriju mozga i u psihijatrijske osobine“, zaključuje Franks.

(Espreso/ BlicŽena /Prenosi A.M.)