KRSTOVDAN JE VELIKI PRAZNIK, Ako unesete krst u crkvu GLEDAJTE ŠTA ĆE DA SE DESI
Krstovdan, koji se obeležava 18. januara uoči Bogojavljenja, važan je pravoslavni praznik sa dubokim duhovnim značenjem i bogatim običajima. Evo nekih od najznačajnijih običaja koji se vezuju za ovaj dan:
U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdan je dan strogog posta, kada vernici obično ne konzumiraju hranu sve do kraja liturgije ili do večeri, kada se jede jednostavna posna hrana, poput hleba, vode, kuvanja žitarica ili suvog voća. Cilj posta je duhovna priprema za veliki praznik Bogojavljenja.
Na Krstovdan se vrši osvećenje vode u hramovima i rekama, poznato kao „Velika vodica“. Ova sveta voda smatra se lekovitom i koristi se tokom cele godine za blagoslov doma, pijenje u trenucima bolesti ili potrebe, kao i za druge duhovne svrhe. Veruje se da osvećena voda na Krstovdan ima posebnu silu i ostaje sveža tokom cele godine.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada".
U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.
Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne, biće oskudna i bolešljiva.
U nekim krajevima Srbije, domaćice čiste kuću na Krstovdan kako bi dočekale Bogojavljenje u čistom i urednom domu, što simbolizuje duhovnu čistoću.
