Kako su nastala imena za svetske valute?

Dolar

Dolar je postala zvanična američka valuta 1792. Iako je iza sebe imao komplikovanu istoriju. Naime, boemski aristokrat grof Hijeronimus Šlik je počeo kovati srebrne kovanice koje je nazvao Joakimstalers. To je bilo ime doline gde se iskopavalo srebro za novčiće, a sufiks -er pokazuje da potiče iz nemačkog jezika.

Nemačku reč su skratili na Taler i prošla je kroz mnoge jezike: švedski daler, norveški dalar i holandski daaler. Primenili su je na druge kovanice, poput holandskog leeuvendalera što znači lavlji dolar. Imao je manju težinu od većine novčića pa je postao popularan za razmenu jer ga je bilo lakše nostiti. Tako je preko Novog Amsterdama stigao u američke kolonije i ugrabio titulu službene valute.

Rublja

Ruska rublja dobila je ime od reči “rubitь” što znači odseći, preseći, jer je bila smatrana za sitniji oblik grivne.

Jen

Njegovo preklo je u japanskoj reči en koja znači krug, a ima jezičku vezu sa kineskim juanom i južnokorejskim vonom. Predstavili su ga 1871. Turisti koji su govorili engleski su izgovarali jen umesto en. Ipak, najveći krivac je Džejms Kertis Hepburn, američki misionar koji je napravio prvi merodavan japansko-engleski rečnik. U njemu je napisao slova e kao je.

Kasnije izdanje je sklonilo je iz drugih reči, ali i dalje se koristila reč jen jer je postala opšteprihvaćena.

Švajcarski franak

Švajcarska je uzela naziv za valutu od Francuske gde je bila službena od 1795. do 1999. Švajcarski franak se počeo koristiti od 1850.

Francuzi su prve kovanice pravili od zlata 1360. u čast oslobođenju kralja Džona II od Francuske kojeg je pustila engleska vlada. Kovale su se samo 20 godina, a ime je ponovo upotrebljeno za srebrne novčiće između 1575. i 1641. Tada je franak postao zajednički termin za novac. Franak ima svoje poreklo u nemačkom franku i znači besplatni novac.

Pezos

Pezos znači težina na španskom. Pezos je bio novčić koji je nastao u Španiji, i koji je postao od izuzetnog značaja. Pezos je sada ime monetarne jedinice nekoliko bivših španskih kolonija.

Lira

Lira je trenutna valuta Turske i lokalni naziv valuta Libana i Sirije. To je nekadašnja valuta Italije, Malte, San Marina i Vatikana od kojih su svi zamenjeni 2002. godine evrom. Termin potiče iz Troj funte (latinska vaga) od visoke čistoće srebra.

Tokom 19. veka, Egipat i Otomansko carstvo propalo je u godinama između 1918-1922, a mnoge države koje su naslednice lire, zadržale su tu valutu. Italijanska i turska lira dolazi iz latinske reči libra što znači (rimska) funta. Turska lira uvedena je 1844. godine za vreme otomanske vladavine. Turska lira je sada valuta Turske i Turske Republike Severnog Kipra.

Rial

Latinska reč regalis što znači kraljevski, poreklo vodi iz Irana. Slično tome, Katar, Saudijska Arabija i Jemen koriste sve valute pod nazivom ‘rial’.

Kruna

Kruna je novčanica koja se koristi u Češkoj, Danskoj (uključujući i teritoriju Farskih ostrva i Grenlanda), Islanda, Norveške i Švedske. Nju su ranije koristile Slovačka i Estonija do 2009. i 2011. Ime potiče od latinske reči corona(kruna) i simbol krune je uglavnom “KR”.

Rupija

Rupija je valuta u Indiji, Pakistanu, Mauricijusu, Nepalu, Sejšelima, Šri Lanci, Indoneziji i Maldivima.

Reč dolazi od sanskritske reči raupya, što znači srebro ili srebrno.

Forinta

Mađarska forinta potiče od italijanske riječi fiorino, zlatniku iz Firence. Fiorino je imao pečat cveta ili “fiore”.

Dinar

Veliki broj nacionalnih valuta nosi ime dinar – srpska, jordanska, alžirska, kuvajtska… Reč dinar izvedena je iz latinske reči denarius koja je označavala crevrne novčiće koji su se koristili u Rimskom carstvu.

Ujedinjeno Kraljevstvo: Sterlinška funta

Britanska funta je nastala pre hiljadu godina za vreme Anglo-saksonske Engleske. Zato je je najstarija svetska valuta. Ne zna se tačno poreklo naziva, ali poreklo reči sterlinška je verovatno iz staro-engleske riječi steorra što znači zvezda. Britanski Normani su dodali deminutiv sufiksa – ling kako bi stvorili reč koja bi značila mala zvezda. Inače, to je sleng za mali srebrni peni.

(CDM)