Ima nešto i u plavom luku iz Majsena

Ma, kako god bilo, predivan je i plav  je i na besprekorno beloj pozadini je... Naravno, radi se o čuvenom kobaltom oslikanom porcelanu, kojeg je bilo, ili ga još ima, u mnogim domovima, a da li je pravi ili rađen po uzoru, da li je nov ili stari, nemački ili rumunski...

Bez obzira na stilove, epohe i majstore, jedna mustra ili dekoracija porcelana do dan-danas je ostala simbol i porcelana kao primenjene umetnosti, ali i manufakture u Majsenu. Radi se o dekoru „Blue Onion” (Plavi luk), svetski poznatom po svom originalnom nemačkom imenu „Znjiebelmuster” (Cvibelmustra). I danas, kao i na početku proizvodnje, izrada više od 800 različitih proizvoda, koliko broji savremena kolekcija, izvodi se bravuroznim, ručnim oslikavanjem svakog komada cvibelmustera. I nema greške, jer ne postoji mogućnost ispravke i brisanja, tako da je svaki komad savršeno i unikatno remek-delo iskusnih majstora slikarske škole „Majsen”.

Priča o cvibelmusteru može ispričati mnogo toga o našoj i našim civilizacijama, o globalizaciji koja je počela davno, samo se drugačije zvala i sporije odigravala.

Elem, kao što oslikavanje kobaltnoplavom nije izum Kineza iz epohe Ming dinastije već Persijanaca, tako ni cvibelmuster nije nemački izum već varijacija na kinesku temu. Plavo-beli porcelan je ipak proslavio Kineze, a cvibel Nemce. Kako god, to je svakako najuspešnija plava dekoracija istorije porcelana. Ne i najskuplja i najvrednija naravno. Ming je Ming.

Dalje, iako bi se po nazivu moglo zaključiti da je na porcelanu predstavljen crni luk, to je zabluda. Majsenski slikari su izmešali nar i breskve, kao simbole plodnosti i dugovečnosti... Inače, kineski orginal je bio oslikan breskvama, narom i limunom. Opet u nekoj mešavini. Botaničku tačnost zaboravite, to je ipak umetnost. U svakom slučaju, luk nije. Ni crni, ni beli...

Izrada predmeta oslikanih cvibelmusterom je prvi put počela u majsenskoj fabrici 1738. ili 1739. godine, a proizvodi se u njoj do dan-danas, i to već više od 270 godina.

Vremenom cvibel nije ostao majsenska eksluziva nego je proizvođen i u drugim fabrikama.

Vrednost i cena cvibelmuster-porcelana zavisi od starosti i manufakture. Najskuplji su, naravno, oni iz polovine 18. veka izrađeni u Majsenu. Kako im pada starost, tako im klizi i cena.

Danas se na tržištu najčešće može kupiti cvibelmuster nastao krajem 19. veka ili izrađivan za vreme Demokratske Republike Namačke jer je Majsen bio u Istočnom bloku.

Cene se kreću, kada je pravi Majsen u pitanju, od 20 evra za novije tacnice, pa do 150.000 evra, koliko treba platiti kompletan servis za 24 osobe iz 19. veka.

Posebno se izdvaja druga majsenska fabrika porcelana „Tajhert”, rađen je i u bavarskoj manufakturi „Hučenrojter”, u tiringenskom „Ilmenauu” u češkoj fabrici „Ajhsvalder”... Ta češka  je i najzanimljivija za naše krajeve: u Vojvodini se često može naći cvibelmuster-porcelan na kojem je manufaktura, to jest ime proizvođača, na poleđini posude označeno imenom grada Majsen. Kada naiđete na takvu  oznaku, to znači da nije proizvedena u čuvenoj majsenskoj manufakturi već baš u Češkoj, u gradu Ajhsvaldu, ili u „Majsenu”, ali kod „Tajherta”. Danas se cvibel proizvodi širom sveta od Kine do Rumunije , svugde... Sem u Srbiji, naravno.

Oznaka ili pečat pravog Majsena su plavi ukršteni mačevi.

Inače, taj dekor nije bio mnogo popularan u 18. veku i jedva se proizvodio između 1790. i 1830. godine. Od 1860. godine, u bogatim građanskim krugovima u Nemačkoj postaje prestižno imati cvibelmuster-porcelan.

„Cvibel” u Majsenu nije oslikavan samo plavom kobaltnom bojom već i purpurnom. Purpurni cvibel je ređi, ali nije i vredniji.

Dejan Urošević