Gobleni na ljusci jajeta previše čak i za „Ginisa”

Gotovo dve decenije ovaj Novosađanin bavi se izradom skulptura upravo od ljuski jajeta. Neverovatne krhke skulpture koje nastaju u Vladimirovoj kućnoj radionici nisu ostavile ravnodušnim ljude sa raznih meridijana gde je izlagao svoje rukotvorine, a ti radovi imaju neprocenjivu vrednost, jer su unikatni, pa i neuporedivi.

„Sve je počelo 2000. godine, tada sam počeo da oslikavam jaja. Ali, kada sam prvi put presekao jaje, rodila se i ideja za skulpture. I tako sam se upustio u avanturu sa ljuskom jajeta. Ni jedno jaje nije impregnirano, pa je svaki rad veoma lomljiv. Svaka skulptura ima svoje ime. Prvo nastane u mojoj glavi, a onda treba puno strpljenja da tu ideju sprovedem u delo“, navodi Kravčenko.

Za 18 godina, koliko se bavi ovim neobičnim poslom, napravio je više od 300 eksponata, a njegove čuvarkuće krase mnoge domove umetnikovih prijatelja, ali i poznatih ljudi sa raznih meridijana.

Simbolika jaja vezana je za hrišćanstvo, pa često hrišćanske motive urezuje u ljusku, a ta jaja zauzimaju mesta čuvarkuće u mnogim domovima gde se nalaze njegove rukotvorine. Ali, nisu samo hrišćanski motivi utisnuti u krhku ljusku jajeta već su tu razne forme: od izvezenih motiva u jajetu, brodova, lampi… Tehnika kojom radi je rezanje, oslikavanje i vez, ali kao što svaki majstor krije tajne svog zanata, tako ni on ne želi da priča kako nastaju njegove skulpture.

„Na jajetu se izbuši jedna rupa od milimetra. Sipam vode da isperem žumance i belance i ostavim ga da se ocedi i osuši. Nakon toga prepuštam mašti na volju šta će od te ljuske biti“, kaže Vladimir.

Najviše radi sa kokošijim jajima, ali je koristio i fazanova, cverglanova, golubija, ševina, grlicina, guščija, papagajeva i jaja od japanske prepelice.

„Osim što su mala, jaja od japanske prepelice su odlična za lampe, jer one isijavaju zeleno svetlo“, objašnjava Kravčenko dok pokazuje dve lampe koje je napravio.

Osim oslikanih jaja i skulptura, od ljuski jaja napravio je i fontanu, ogrlicu, minđuše, kupaći kostim, pa čak i haljinu za čiju izradu je potrošio tačno 282 jajeta. Sve to brižljivo čuva, jer su sve skulpture izuzetno krhke.

Posebnu pažnju poslednjih godina posvećuje vezenju jaja, pa svojevrsni gobleni na krhkoj ljusci zaista oduhimaju dah. Veze razne motive, a za svaki jajoliki goblen treba mu u proseku mesec i po dana predanog rada i velike pažnje.

„Jaje relativno brzo izbušim, ali vezenje je već daleko ozbiljniji posao. Radim vez tipa potkrsnice. Dokle god me drži koncentracija sedim i radim. Znate li koja je koncentracija potrebna da ne upropastite mesec i po dana sedenja i da vam to jaje ne pukne“, objašnjava naš sagovornik.

Što se tiče vrednosti ovih minijaturnih goblena Vladimir nam kaže da je to teško proceniti, jer se ovakvim vezom verovatno niko u svetu ne bavi. Takvu potvrdu dobio je i od „Ginisove knjige rekorda“.

„ Pisao sam „Ginisu“ za vezena jaja. Dobio sam odgovor da se oni ne bave time što samo jedan pojedinac može da uradi, već prate takmičenje. Time su mi, praktično, dali do znanja da nemam konkurenciju u svetu“, naglašava Kravčenko.

Izlagao je širom Srbije, ali i u Švajcarskoj, Rusiji i Poljskoj. Svaka izložba je veliki izazov zbog transporta lomljivih skulptura, pa tome posvećuje veliku pažnju. Kako kaže, za 18 godina samo dva puta mu je u procesu izrade puklo jaje i nije mogao da ga popravi.

Aleksandar Savanović