Drveće može da spase planetu
Nedavna naučna studija tvrdi da na svetu postoji površina veličine Sjedinjenih Država na kojoj je moguće zasaditi drveće, što bi dovelo do dramatičnog poboljšanja u pogledu klimatskih promena, prenosi Radio televizija Srbije.
U studiji švajcarskih naučnika se navodi da je prostor na kome je moguće zasaditi drveće, mnogo veći no što se pretpostavljalo i da bi to smanjilo nivo ugljen-dioksida u atmosferi za 25 odsto.
Autori studije tvrde da bi to bilo najefikasnije rešenje za zaustavljanje klimatskih promena koje nam trenutno stoji na raspolaganju.
Međutim, neki naučni krugovi se ne slažu sa ovom tezom, tvrdeći da ovo zvuči „isuviše dobro da bi bilo istinito“.
Međunarodni forum o klimatskim promenama tvrdi da ukoliko želimo da ograničimo porast temperature na 1.5 stepeni Celzijusa do 2050. godine, bilo bi potrebno da se pošumi dodatnih milijardu hektara zemljišta.
Švajcarski naučnici sa Instituta u Cirihu koristili su metod takozvane foto-interpretacije kako bi napravili globalnu matricu na osnovu podataka sa 78 hiljada šuma. Koristeći sofver za mapiranje u programu Gugl ert uspeli su da razviju model za određivanje globalnih kapaciteta za pošumljavanje.
Utvrdili su da, pored postojećih šuma, poljoprivrednog zemljišta i urbanih područja na svetu može da se pošumi dodatnih 0,9 milijardi hektara šume. Kada porastu, ova stabla bi apsorbovala količinu ugljenika za trećinu manju od količine koju je čovek proizveo još od početka industrijske revolucije. To bi ujedno, bila i četvrtina trenutne količine ugljen-dioksida koji se nalazi u atmosferi.
„Naša studija jasno pokazuje da je obnova šuma najbolje, danas dostupno, rešenje za klimatske promene i daje čvrste dokaze o opravdanosti ovakvih ulaganja“, tvrdi rukovodilac studije, profesor Tim Krofter.
Ako bismo to uradili, smanjili bismo nivo ugljen-dioksida na nivo koji je poslednji put izmeren pre skoro jednog veka, uvereni su autori studije.
Istraživači su odredili i šest zemalja u kojima je najveći deo pošumljavanja moguće izvesti. U Rusiji je moguće pošumiti 151 milion hektara, u Sjedinjenim Državama 103 miliona, Kanadi 78, Australiji 58, Brazilu 50 i Kini 40 miliona hektara.
Međutim, naglašavaju da je brzina od suštinskog značaja, jer kako svet nastavlja da se zagreva, potencijalne oblasti za sadnju drveća u tropima bi se smanjile.
„Potrebne su decenije da nove šume sazre i ostvare pun potencijal. Od vitalne važnosti je i da štitimo šume koje danas postoje, da se bavimo i drugim rešenjima klimatskih promena i da postupno ukidamo upotrebu fosilnih goriva“, naglašava prfesor Krofter.