Astrolog Miloš Savović o samospoznaji: Put kojim se ređe ide

– Pitao sam se zašto mi se neke stvari dešavaju u životu i duže vreme tragao za odgovorima... Jednog dana našao sam se sa mojom tetkom koja mi je u mnogo navrata pokušavala da ispriča priču o našoj porodici, ali sam ja kao i mnogi mojih godina gledao na to kao gnjavažu i trudio se da takve razgovore izbegnem. Prvi put tog dana, poželeo sam da čujem šta to moja tetka ima da mi kaže... Taj razgovor mi je bio preokret u životu i osim što sam dobio neke odgovore, on me je i podstakao da razmišljam o sopstvenoj karmi.

Šta ste promenili u svom životu?

– Verovatno vam je poznata rečenica da se učitelj pojavi onda kada je učenik spreman. Tako su mi se ove spoznaje porodične istorije pojavile kada sam ja bio spreman. One su bile podsticaj da razmišljam o sopstvenoj karmi, a to me je odvelo na put proučavanja đotiša, indijske astrologije. Đotiš doslovno znači svetlo i ono osvetljava sve što je nepoznato, nejasno i neshvaćeno. Izučavajući tu duhovnu astrologiju shvatio sam da je đotiš nešto sasvim drugačije od onoga što sam na početku očekivao. Fascinirala me je sveobuhvatnost indijske astrologije i osetivši koliko je samo proučavanje meni pomoglo, poželeo sam da i ja drugima pomažem. Kada sam pogledao svoju kartu shvatio sam da je put kojim sam krenuo upravo onaj kojim treba da idem.

Još je u antičko vreme na ulasku u delfski hram pisalo „Spoznaj samog sebe“, a Sokrat je kao vrhunski zahtev ljudima isticao upravo samospoznaju. Zašto je to važno?

– Samospoznaja je ključ svega. Kad spoznamo ko smo, znaćemo i gde smo, zašto smo tu i kuda treba da idemo. To kad se ovako kaže izgleda savršeno jednostavno, ali ne dolazimo mi na ovaj svet s mapom i uputstvima. Naš put nije baš širok drum sa saobraćajnim znacima koji nas upućuju kako da stignemo na našu destinaciju. Toga nema i baš je u tome teškoća, ali i lepota življenja. Sticanje iskustva, znanja, prevazilaženje teškoća, sagledavanje šire slike sve to dovodi do podizanja svesnosti i samospoznaje. Bez toga nema ličnog rasta. Lično sam to sve osetio na sebi, spoznavši svoju svrhu otpala je težina, puno toga se popravilo i postalo mi lakše, ali neću da se zavaravam, još dosta toga me čeka.

Ipak nađu se neki znakovi, sinhroniciteti... Zar ne?

– Tako je, ne može se reći da znakovi ne postoje, oni su tu samo mi moramo biti spremni da ih vidimo. Svesnost nam pomaže da uočimo signale pored puta i kada ih vidimo naravno da ćemo lakše proći. Ne postoje univerzalni saobraćajni znakovi – svako mora za sebe da pronađe značenje signala koji mu se pojavljuju na putu. Za početak, prvo mora da nauči da ih vidi, da prepozna te sinhronicitete... Da dopusti da ih intuicija vodi i biće im mnogo lakše.

Koliko tome doprinosi i prepoznavanje obrazaca?

– Da, bitno je prepoznati i sopstvene obrasce. Tada shvatamo da su nam drugi ljudi ogledalo, da igraju uloge – neko nam je podrška, neko prepreka, ali i mi drugim ljudima isto – kao u nekoj predstavi. No, to nije na nivou logike i racija, nego na nivou energije.

Zašto je većini ljudi teško da spoznaju samog sebe?

– Najteže je okrenuti se sebi. Mnogi izbegavaju da se suoče sa sobom zbog straha – šta će tamo naći ili šta neće naći. Većina ima neku sliku o sebi, pomalo idealizovanu i mnogo je lakše okriviti drugog za sopstvene nedaće: državu, vreme u kojem živimo, partnera, šefa, komšiju, nekog drugog, nego pronaći problem u sebi. Uvek je kriv neko drugi. Čini mi se da smo tako učeni, tek u poslednje vreme se potencira da je odgovornost za sopstveni život na nama. Nije lako prihvatiti odgovornost, ali kada se krene tim putem posle nekog vremena osetićemo lakoću i izazovi nam neće tako teško padati, lakše ćemo se nositi sa svime što nam život donosi. Osvešćivanjem ili prepoznavanjem mi shvatamo šta je uzrok određenoj posledici.

Mnogi tu nekako zastanu, jer nisu sigurni da li imaju resurse da ih prevaziđu. Koliko astrologija, odnosno đotiš, može da im pomogne?

– Vede znači istina, a đotiš svetlo, tako da nam on osvetljava put. Vedski đotiš se bavi i predikcijom, ali ono što je primarno je da nas uputi kako da se pripremimo za određen događaj, kako sebe da menjamo da bismo prevazišli izazovnu situaciju. Suština je sopstvena transformacija. Predikacijom se ne bavim, ali potencijalima koji su u kontekstu vremena, da. To je moj put konsultacija s klijentom da mu pomognem da radi na svojim potencijalima.

Da li biste nam objasnili šta je to karma i koliko je naš život određen njome, a koliko slobodnom voljom, odnosno izborom?

– Karma znači delo, čin, a svako činjenje pokreće lanac uzroka i posledica. Na karmu može da se gleda kao na treći Njutnov zakon, odnosno zakon akcije i reakcije, jer se karmički zakon upravo zasniva na tome da svako biće snosi posledice sopstvenih dela. Može da se kaže i ovako da je karma sudbina plus slobodna volja. Prema tome, činjenje je istovremeno ispoljavanje volje i uzrok uslovljenosti subjekta. Učešće slobodne volje se povećava samospoznajom, radom na sebi, odnosno podizanjem svesnosti. Smatram da možemo puno toga da promenimo nabolje, ali to ne može preko noći samo da se desi, nego je to proces i naš izbor bi trebalo da bude da idemo putem promene.

Živimo u vremenu velikih promena i mnogima je prilično naporno. Upitali smo Miloša Savovića kako prevazići teškoće, jer mnoge ljude prepreke na razvojnom putu zaustave:

– Mi stalno zamišljamo život idealnim i bežimo od onog što nam izgleda loše, ali bez uvida kakvu nam to poruku šalje. Ono što bi trebalo da uradimo je da prihvatimo to loše, ne da bi ono potrajalo, nego da bismo rešili tu situaciju. Sve ono što nismo savladali stalno nam se vraća: kao đaku koji nije savladao tablicu množenja, pa stalno mu dolaze situacije gde mora da nešto pomnoži, a ne ume, pa ide težim putem i sabira sve dok ne odluči da savlada tu tablicu množenja i ne shvati koliko mu je život sada jednostavniji. S druge strane jedna narodna mudrost kaže „ne psujte prepreke, jer vam mogu život spasiti“. Nekada nas prepreke u životu zaustavljaju da ne iskoračimo tamo gde ne treba i to treba prepoznati. Možda nije vreme i možda bi trebalo samo sačekati. Imam baš puno takvih primera iz prakse.

Marina Jablanov Stojanović