Asteroidi koji su promenili istoriju Zemlje

Godišnje u proseku sedam svemirskih tela stigne do Zemljine površine. Ona ne izazivaju ozbiljna razaranja, ali mogu da izazovu strah, kao u slučaju Čeljabinskog meteorita.

Tokom nama poznate geološke istorije, bilo je manje od deset katastrofalnih sudara Zemlje sa asteroidima.

Pod ledenim pokrovom Antarktika, u oblasti Vilksove zemlje, nalazi se ogroman krater prečnika oko 500 kilometara.

Američki naučnici su 2009. godine, na osnovu analize podataka sa satelita „Grejs“, zaključili da je reč o krateru koji se obrazovao u sudaru svemirskog tela i Zemlje.

Prema procenama stručnjaka, to se dogodilo pre oko 250 miliona godina, što se poklapa sa najvećim masovnim pomorom na Zemlji — permskim (poslednji period paleozoika). Tada je nestalo 96 odsto morskih i 73 odsto kopnenih kičmenjaka. To je jedini put u istoriji naše planete kada je došlo i do masovnog izumiranja insekata: nestalo je gotovo 83 odsto vrsta iz te klase.

Životinje, međutim, nisu uginule momentalno. Prema istraživanju Masačusetskog univerziteta, izumiranje je trajalo oko 60.000 godina.

Kineski naučnici, ipak, smatraju da je taj period bio znatno kraći i da je 90 odsto vrsta nestalo tokom nekoliko hiljada godina. Uzroci su bili vulkanska zima, efekat staklene bašte i povećanje kiselosti okeanske vode — rezultat naglog povećanja vulkanske aktivnosti na teritoriji današnjeg Sibira.

Postoje, naravno, i alternativne teorije o masovnom izumiranju tokom perma: iznenadna eksplozija metana, promena hemijskog sastava morske vode, pa čak i pad drugog asteroida — na teritoriji današnje Australije.

Mnoge vrste dinosaurusa takođe su mogle da nestanu sa Zemlje zbog ogromnog asteroida koji je pao pre 66 miliona godina na poluostrvo Jukatan, u savremenom Meksiku. Tada je na tom mestu bilo more duboko najmanje 30 metara.

Prema istraživanju međunarodne grupe naučnika, udar asteroida o morsko dno bio je uporediv sa eksplozijom deset atomskih bombi. Moćni cunamiji visoki po nekoliko stotina metara pogodili su kopno. Zapalile su se šume, a požari su se širili hiljadama kilometara.

Iz stena u koje je udario asteroid isparili su minerali koji sadrže sumpor, zbog čega se u atmosferi našlo najmanje 325 milijardi tona te supstance. To je izazvalo globalno zahlađenje. Dinosaurusi, leteći gušteri, brojni mekušci i mnoge druge životinjske vrste nisu pr4eživele tu kataklizmu. Uginulo je 16 odsto porodica morskih životinja, kao i 18 odsto porodica kopnenih kičmenjaka.

Pre oko 34 miliona godina planeta je ostala bez 15 odsto svih vrsta životinja. U okeanu je izumrlo najviše drevnih vrsta kitova, a na kopnu je katastrofa najviše pogodila kopitare.

U knjizi Sergeja Višnjevskog iz Instituta za mineralogiju i petrografiju Ruske akademije nauka navedena je hipoteza o tome da je izumiranje bilo rezultat naglog zahlađenja, izazvanog padom dva asteroida ođednom: u Severnoj Americi i u Sibiru. Analiza stena iz tog geološkog perioda je pokazala da su u početku srednje godišnje temperature rasle, a da je zatim došlo do jakog zahlađenja. Vremenski se ono poklapa sa padom asteroida.

Prema mišljenju geologa sa univerziteta u Kaliforniji i Teksasu, posle udara nebeskih tela o Zemlju, zbog ogromne količine prašine, atmosfera je postala manje prozračna za sunčeve zrake, zbog čega je došlo do globalnog zahlađenja. Nisu sve životinje mogle da se prilagode nagloj promeni klime, što je dovelo do njihovog izumiranja.

Jedno od poslednjih velikih izumiranja dogodilo se pre oko 13.000 godina. Tada je planeta zauvek ostala bez mamuta, velikih bizona i gigantskih lenjivaca. Jedan od razloga je ledeno doba, za koje se zna na osnovu analize ledenih jezgara Grenlanda.

Američki naučnici su 2007. godine izneli hipotezu da je ledeno doba rezultat pada asteroida ili komete na Zemlju. Dvanaest godina kasnije to je potvrđeno, i to na osnovu proučavanja koncentracije platine na nekoliko tačaka planete. Stvar je u tome što ovaj metal u velikim količinama sadrže meteoriti: ako ga ima mnogo u stenama, može se govoriti o kosmičkom udaru.