U nemačkom bunkeru otkriven najveći server darkneta

Kada su pripadnici nemačke specijalne policije GSG 9 uspeli da probiju elektronske sigurnosne sisteme i otvore blindirana metalna vrata bunkera na uzvišici iznad gradića Traben-Trarbaha na zapadu Nemačke, u unutrašnjosti ih je čekalo nemalo iznenađenje: na jednom nadzemnom i četiri podzemna sprata nekadašnjeg bunkera nemačke vojske bilo je smešteno oko 2.000 međusobno povezanih kompjutera. Radi se o najvećem serverskom sedištu darkneta do sada otkrivenom u Nemačkoj.

Preko tih servera su kriminalci iz celog sveta na skrivenim internet stranicama prodavali sve što je zabranjeno: drogu, oružje, krivotvoreni novac ili dečju pornografiju. Radi se o poslovima ogromnih razmera.

U akciji nemačke policije, u kojoj je učestvovalo ukupno oko 650 policajaca, uhapšeno je sedmoro od 13 optuženih, a pretresi stanova su izvršeni i u okolnim zemljama Luksemburgu i Holandiji te u Poljskoj. Istraga koja je sada uspešno okončana započeta je još pre pet godina, a kako navodi policija, veliki je izazov bio uopšte ući u bunker koji je „osiguran u skladu s najvišim vojnim standardima".

Radi se o terenu površine 13.000 kvadratnih metara koji je bio ograđen žicom i zemljanim nasipima te osiguran videokamerama, a unutar žice su bili psi čuvari. Uz to su ulazna vrata bunkera bila osigurana digitalnom bravom.

Preko servera u ovom bunkeru obavljani su poslovi donedavno druge najveće darknetske platforme za prodaju droge, „Wall Street Market", u koju je nemačka policija provalila i blokirala početkom maja. Samo preko nje je obavljeno više od 250.000 transakcija i ostvaren je promet od 41 miliona evra.

Osim toga su među korisnicima bili i ilegalni portali kao što su „Cannabis Road“, preko koje je 87 dilera iz celog sveta nudilo drogu, ili slične platforme poput „Fraudstersa" također za preprodaju droga, ili platformi za dilovanje sintetičkih droga poput "orangechemicalsa", "acechemstorea" i "lifestylepharme".

Sa servera sakrivenih u podzemlju mestašca Traban-Trarbaha, smeštenog u idiličnom izletničkom kraju uz reku Mozel, bio je pokrenut i napad hakera na 1,25 miliona rutera nemačkog Telekoma 2016. godine. Oni su tada gotovo blokirali rad ovog nemačkog i svetskog telekomunikacijskog giganta i pokušali se domoći podataka i šifri njegovih korisnika – što su na kraju stručnjaci za kompjutersku sigurnost ipak uspeli da spreče. Tada se u Nemačkoj nagađalo da iza tog napada stoje ruski hakeri, pa je čak i kancelarka Angela Merkel bila dala izjavu koja upućuje u tom pravcu. Sada je nemačka policija objavila da je napad izveden preko računara u bunkeru.

Za razliku od interneta, u kojem je mnogo toga centralno organizovano i na neki način transparentno, darknet funkcioniše bez središnjeg sistema - tu je svaki računar istovremeno i server, koji međutim pohranjuje samo mali dio informacija - i to još u kodiranom obliku. Uz to je anoniman i prenos podataka između pojedinih kompjutera u darknetu, a pronađen je i način da se tzv. meta-podaci učine neupotrebljivima za posmatrače sa strane.

Dok se u regularnom internetu već i iz podataka o tome ko je s kime koliko komunicirao, koje su količine podataka razmenjivane i kada, odnosno iz indetifikacionih adresa pojedinih kompjutera, može saznati puno i o samom sadržaju, u Darknetu se podaci šalju uvek na tri kompjutera u mreži koja su slučajno izabrana. To znači da svaki podatak na taj način dobija tri puta novu adresu pošiljaoca - na kraju je nemoguće utvrditi odakle je izvorna informacija u stvari potekla.

Jedan od problema nemačkih istražitelja je bio i pravni aspekt čitave akcije odnosno pitanje što je uopšte u delatnosti ovog serverskog centra nezakonito. Samo po sebi osnivanje i pogon serverskog centra nije protuzakonito, čak i kada se preko tih servera obavljaju ilegalne radnje, objašnjava Jirgen Brauer iz Glavnog državnog tužilaštvo u Koblenzu. Na kraju krajeva vlasnici servera su samo vlasnici kompjutera, a ko što s njima čini, to ne mora biti njihova briga. Zbog toga je za pokretanje postupka nužno bilo dokazati da vlasnici servera znaju čime se njihove klijenti bave i da to čak podstiču.

Koliko dugo će cela istraga trajati, za sada nije poznato. U bunkeru su uz kompjutere pronađeni brojni nosači podataka, mobilni telefoni i „veća količina gotovine", kako navodi policija.

Glavni akter ove krimi-priče je Holanđanin za sada poznat samo pod imenom Herman-Johan. On je, kako piše nemački nedeljnik Špigl, 2012. došao u Traben-Trarbah i na jednoj sednici gradskog veća koja je bila zatvorena za javnost predstavio svoju ponudu za kupnju vojnog bunkera na brežuljku iznad grada.

Tu se ne radi o nekom bunkeru iz Hitlerovih vremena, već o zdanju koje je u vreme Hladnog rata izgrađeno za potrebe Službe za geoinformacije, neke vrste meteorološke službe nemačke vojske. 2007. je ministarstvo obrane odlučilo službu premestiti na drugo mesto, a bunker što pre prodati, budući da je i samo njegovo održavanje skupo. Ventilacijski sistem mora stalno biti u pogonu, jednako kao i pumpe koje jamče da se četiri podzemna sprata neće naći preplavljena podzemnim vodama. Osim toga se u zdanju nalazi i veliko postrojenje za klimu, cisterne s naftom za pokretanje rezervnih agregata te velike baterije za struju.

Bunker je ponuđen na javnu prodaju, a ministarstvo obrane je preferiralo opciju tzv. „tople prodaje" – prednost su imali ponuđači koji su bili spremni preuzeti i kompletnu informatičko-računarsku infrastrukturu. Faktički je samo trebalo uključiti računala i cijeli pogon je bio spreman za akciju.

Tako je najbolju ponudu imao Herman-Johan, koji je obećao smeštanje informatičkog centra u bunkeru i otvaranje 50 do 100 novih radnih mesta. Navodno je cieli bunkerski kompleks kupio 2013. godine za 350.000 evra. Od radnih mesta na kraju ništa nije bilo, a kojim se poslovima njegov računski centar bavi, to niko nije znao. Samo se znalo da je bunkeru faktički nemoguće prići.

Ovaj Holanđanin je već jednom ranije u svojoj domovini imao sličan serverski centar u jednom bivšem bunkeru NATO-a, ali je tamo 2002. izbio požar. Vatrogasci su prilikom intervencije u prostorijama otkrili ne samo kompjutere, već i laboratoriju za pravljanje droge. Herman-Johan se tada pravdao da je on te prostore nekome iznajmio i nije znao što se u njima zbiva. Kasnije je ipak prodao ceo taj kompleks. Ovaj puta bi za njega cela priča mogla biti komplikovanije - trenutno se Herman-Johan nalazi u nemačkom zatvoru.