U Nemačkoj zbogom slanju telegrama

Potražnja za servisom starim više od 175 godina je opala jer su ih moderna i jeftinija sredstva komunikacije učinila suvišnim, preneo je Dojče vele.

U vremenima u kojima dominiraju "pametni telefoni", razne aplikacije za razmenu poruka ili društvene mreže, više nema mesta za telegrame. 

Nemačka pošta je još pre 20-ak godina ukinula mogućnost slanja telegrama u inostranstvo, a sada ga ukida i na teritoriji cele države.

Prvi telegram u svetu je poslao Amerikanac Semjuel Morze pre nešto više od 175 godina, tačnije 24. maja 1844. godine.

Morzeova poruka je putovala od Vašingtona do Baltimora i izazvala tehničku revoluciju. 

Telegram je bio veoma popularan i u Nemačkoj. 

Ljudi bi navratili u poštansku filijalu ili bi preko telefona diktirali službenicima važnu poruku, koja bi se onda u obliku pisma dostavljala ljudima koji nisu posedovali telefonski priključak.

S obzirom na to da se cena usluge određivala prema broju znakova, poruke su bile uglavnom jako kratke, pisane posebnim "telegramskim" stilom, a umesto tačke se nakon svake rečenice koristio čuveni stop . 

"Ako baš hoćete, telegram je analogni preteča mesindžer-aplikacija", rekao je Aleksander Edenhofer, portparol Nemačke pošte. 

S vremenom je telefon potisnuo telegram, ali i dalje je taj način komunikacije igrao važnu ulogu u životu ljudi, pogotovo kada se radilo o nekim važnim događajima.

U 1978. godini pošta u Nemačkoj isporučila je 13 miliona telegrama. 

Sa dolaskom Interneta i mobilnih telefona, broj poslatih telegrama je znatno opao. 

Usluga je tradicionalno skupa. 

Poruka sa maksimalno 160 znakova, što je manje od broja znakova koji stanu u jedan tvit, na portalu Nemačke pošte košta 12,57 evra, navodi Dojče vele. 

To je bio takozvani "mini-telegram". 

Postojao je "maksi-telegram", sa maksimalnih 480 znakova koji je koštao 17,89 evra. 

Bilo je moguće i slanje dužih poruka, uz plaćanje odgovarajuće naknade.