NEMOJTE RADITI OVO SA MOBILNIM TELEFONOM DOK JE MASKA NA NJEMU Izbegnite ozbiljne posledice
Pametni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevice, a zaštitna maska gotovo obavezan dodatak koji čuva vaš dragoceni uređaj od ogrebotina i padova. Međutim, dok maska pruža fizičku zaštitu, jedna uobičajena navika može tiho naštetiti vašem mobilnom telefonu iznutra – punjenje dok je uređaj još uvek u masci.
Stručnjaci upozoravaju na potencijalne rizike ove prakse, ističući kako ona može dovesti do pregrejavanja i dugoročnog oštećenja baterije.
Opasnosti od punjenja mobilnog uređaja s maskom
Svaki pametni telefon generiše određenu količinu toplote tokom normalnog rada, a taj proces se intenzivira tokom punjenja baterije. Kada priključite punjač, električna energija teče u litij-jonsku bateriju, pokrećući hemijske procese koji pohranjuju energiju. Ove reakcije, kao i sam rad komponenti telefona, oslobađaju toplotu. U normalnim uslovima, ta se toplota raspršuje u okruženje preko kućišta telefona. Međutim, zaštitna maska deluje kao izolator. Poput zimske jakne, ona zadržava toplotu koju uređaj proizvodi. Deblje maske ili one izrađene od materijala koji slabo provode toplotu, poput silikona, gume ili debele plastike, posebno su efikasne u „zarobljavanju“ toplote uz samo kućište telefona. Čak i tanje maske mogu donekle ometati prirodno hlađenje uređaja. Kada se toplota ne može efikasno regulisati, temperatura unutar uređaja počinje da raste, a najosetljivija komponenta na povećane temperature upravo je baterija.
Litij-jonske baterije, standard u modernim pametnim telefonima, tabletima i prenosnim računarima, veoma su osetljive na toplotu. Idealna radna temperatura za većinu pametnih telefona je oko 20 stepeni Celzijusa, dok temperature iznad 30-35 stepeni postaju kritične. Dugotrajno ili često izlaganje povišenim temperaturama, kakve se mogu javiti prilikom punjenja s maskom, može imati niz negativnih posledica.
Ubrzano starenje i degradacija baterije
Visoka temperatura ubrzava hemijske reakcije unutar baterije. Iako su te reakcije osnova njenog rada, njihovo ubrzavanje dovodi do brže degradacije materijala unutar baterijskih ćelija. Posledica je trajno smanjenje ukupnog kapaciteta baterije. To znači da će se vaša baterija s vremenom sve brže prazniti, čak i kada je potpuno napunjena, te ćete je morati punjiti češće nego pre.
Kontinuirano pregrejavanje značajno skraćuje ukupan životni vek baterije, prisiljavajući vas na raniju zamenu uređaja ili skupu zamenu same baterije.
Smanjene performanse i nestabilnost sistema
Pregrejavanje ne utiče samo na bateriju, već i na celokupne performanse telefona. Procesor i druge interne komponente takođe su osetljive na toplotu. Kako bi se zaštitio od oštećenja, mobilni uređaj može automatski smanjiti radni takt procesora. Korisnik to doživljava kao usporavanje rada, zaustavljanje animacija, sporije otvaranje aplikacija ili čak njihovo neočekivano rušenje. U ekstremnim slučajevima, uređaj se može potpuno zamrznuti ili neočekivano ugasiti dok se ne ohladi.
Rizik od naduvavanja i oštećenja
Iako retko, ekstremno pregrejavanje može dovesti do veoma opasnih situacija. Unutar baterije mogu se početi stvarati gasovi usled nekontrolisanih hemijskih reakcija potaknutih visokom temperaturom. Ti gasovi uzrokuju fizičko naduvavanje baterije. Nadugana baterija može izvršiti pritisak na ekran i druge komponente iznutra, uzrokujući trajna fizička oštećenja telefona.
U najgorem scenariju, oštećena ili pregrejana baterija može se zapaliti ili čak eksplodirati, predstavljajući ozbiljan bezbednosni rizik. Upravo zbog toga udruženja poput austrijskog VOEB (Udruženje austrijskih kompanija za upravljanje otpadom) upozoravaju na opasnosti pregrejanih baterija, piše Thinborne.
