Izazovi koji tek čekaju ljudsku rasu
Šta li će biti glavni svetski problemi za tridesetak godina? Ovom temom pozabavio se Bi-Bi-Si pošavši odmah od onog teško predvidivog, genetske modifikacije ljudi...
Etičke rasprave na ovu temu počele su prošle godine u vezi sa novom tehnologijom "Crispr", koja se zasniva na preuređivanju ćelija DNK. Njen zamišljeni cilj je izmena DNK u cilju lečenja bolesti kao što je rak. Iako ovo bar malo zvuči razumno i humano, opravdano se postavlja etičko pitanje: Šta ako neko odluči da ovakve metode upotrebi za ostvarenje nekih "mračnih namera"?.
U budućnosti se nećemo boriti samo sa porastom populacije, već i sa dužim životnim vekom. Naučnici predviđaju da će, do 2100. godine, broj stogodišnjaka na svetu porasti sa sadašnjih 500.000 hiljada na 26 miliona. A takvim ljudima je potrebna medicinska i svaka druga nega.
Svet bez privatnosti skoro da već imamo, i to je jedan od problema koji nam je poznat. Tu je i problem sajbernasilja. Postavlja se pitanje kako će i sa kolikom efikasnošću zakonodavci i bezbednosne službe, pa i same internet kompanije, doprineti stvaranju bezbednijeg okruženja. Neke stvari su još nepredvidive. Kada su se društvene mreže pojavile, optimisti su govorili da će svi problemi biti brzo rešeni. A Fejsbuk ima tek 13 godina...
Pitanje globalne bezbednosti i stabilnosti sveta je veoma kompleksno. Severna Koreja, stotine hiljada izbeglica, porast nacionalizma i jačanje populizma, hakeri, nuklearni projektili, opasne tehnologije... sve ovo jasno ukazuje zašto je postojanje dobre diplomatije od vitalnog značaja. A može li veštačka inteligenicija jednoga dana da postane moćnija od ljudske? Činjenica je da je sve prisutnija oko nas, ali i ona nas tera na razmišljanje o etičkim i socijalnim implikacijama. Ona će sigurno promeniti način na koji čovek danas živi, a nije nemoguće ni da će se neke buduće forme veštačke inteligencije otrgnuti kontroli...
Podizanje nivoa mora postepeno će dovesti do toga da neki gradovi ili njihovi delovi polako počnu da nestaju. Kao posledica klimatskih promena, poplave će postati sve učestalije, a globalna promena klime će uticati i na način izgradnje objekata budućnosti.
Klimatske izbeglice će postati svakodnevica, što infrastrukturu, usluge ali i kompletne ekonomije držva može dovesti do granice pucanja.
Putovanje u svemir odavno je stvarnost astronauta, a od skoro i bogatih pojedinaca. Pitanje je da li će ikada postati dostupnije široj populaciji, pogotovo ako ili kada čovečanstvo počne da plaća cenu promena koje će nastati.
E.N.D.