DA LI SMO SAMI Svemir još uvek čuva tajne

Hladni rat i borba za prevlast između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza doprineo je ubrzanom razvoju svemirskih tehnologija. Rezultat su prvi koraci Nila Armstronga na Mesecu 20. jula 1969. godine. Nakon „malog koraka za čoveka a velikog za čovečanstvo“ i nekoliko problematičnih misija stekao se utisak da je bitka za svemir utihnula. Međutim, poslednjih nekoliko godina naučnici su novo istraživanje svemira pronalaženje odgovora na pitanje: da li ima nekog tamo gore.

Misija o kojoj se najviše priča i koja puni stupce naučnih časopisa je lansiranje rakete Atlas 5 koja nosi svemirsku sondu „Mars Insajt”, prvu nakon rovera „Kjuriositi”. Raketa je uspešno lansirana 5. maja iz vazdušne baze u Kaliforniji. Ona će preći 485 miliona kilometara, a marsovsko tlo dotaćiće 26. novembra. Zadatak sonde „Insajt“  je da nam odgonetne tajne unutrašnjosti Crvene planete: prvi put će se meriti seizmička aktivnost van Zemlje i na taj način pokušati da se otkriju procesi koji su oblikovali planete Suncevog sistema pre 4.5 milijardi godina.

Zanimljivo je da se u letelici nalazi čip sa 2.429.807 imena ljudi koji su se prijavili putem sajta Nase, a među kojima je i 2.835 imena osoba iz Srbije. U planu je i lansiranje dugo iščekivane kapsule „Orion“ i novog Nasinog lansirnog sistema „The Space Launch System“ (SLS)  koji će se koristiti za slanje ljudi u svemir. „Orion“ bi se mogao otisnuti sa Zemlje 2019. godine, a sa astronautima 2021. godine.

Američka svemirska agencija poslala je u svemir sredinom aprila teleskop „Tes“ (Tranzitni satelit za nadzor egzoplaneta) namenjen traganju za planetama sličnih Zemlji na kojima bi mogao da postoji život. Ovaj naslednik Nasinog teleskopa „Kepler“ će tražiti sve vrste planeta na kojima bi mogao da postoji život, posebno će se usmeriti na objekte koje su u orbiti neke zvezde gde temperature pogoduju za postojanje vode u tečnom stanju. Glavni direktor za nauku u Nasi Tomas Zurbhen rekao je da će otkrića satelita teleskopa kao što je „Tes“ približiti čovečanstvo odgovoru na pitanje: da li postoji život van Zemlje i da li je u obliku mikroba ili složenih organizama.

U junu će svemirska letelica „Hajabus 2“ koju je lansirala Japanska agencija za aerokosmičko istraživanje stići će na odredište - asteroid „Rjugu“ odakle bi trebalo da donese uzorke na Zemlju. Zadatak „Hajabusa 2“ biće ne samo da vrati asteroidni materijali, već i da postavi nekoliko sondi na površinu „Rjugua“. Osim japanske letelica, Nasina svemirska letelica „Oziris-Reks“, koja je lansirana 2016. godine trebala bi da dođe u kontakt sa asteroidom „Benu“ koji je širok 500 metara i teži preko 60 miliona tona. Cilj „Osiris Reksa“ je sakupljanje uzoraka tla i stena koje bi 2023. godine trebalo da donese na Zemlju kako bi se detaljnije analiirali.

Osim Amerikanaca ove godine trebala bi da se realizuje i indijska misija „Čandrajan 2”. Nakon SAD, Rusije i Japana, Indija je četvrta zemlja koja 2008. godine osvojila Mesec. Ipak, lansiranje nije išlo po planu pa je misija u aprilu iz tehničkih razloga odložena za oktobar ili novembar. Zadatak misije je da ispita hemijski sastav površine Meseca i da pošalje uzorke na Zemlju.

Zajednicka misija Evrposke svemirske agencije (ESA) i Japanske agencije za aerokosmičko istraživanje (JAHA) „Bepi-Kolombo” istraživaće prvu u nizu planetu Suncevog sistema - Merkur. Planirano je detaljno mapiranje i merenje magnetnog polja i parametara u atmosferi Merkura. Naučni se nadaju da će misija pružiti odgovor na pitanje zašto centar ove planete čini ogromno gvozdeno jezgra obavijeno izuzetno tankom korom magmatskih stena.

Kinezi su se na velika vrata vratili u svemirsku trku. Na godišnjem zasedanju Narodnog kineskog kongresa, u Pekingu je predstavljen program slanja istraživačke letelice na Mars, postavljanje stelne svemirske stanice u orbitu i revoluciju u svemirskim putovanjima - razvoja svemirskog broda na nuklearno gorivo do 2040. godine. Kina je sredinom maja lansirala satelit “Kvekiao” koji će omogućiti komunikaciju između Zemlje i malog robota koji će tokom godine stići do neistražene tamne strane Meseca.

Pre nekoliko meseci kompanija Ilona Maska „Spejs iks“ testirala je jednu od najmoćnijih raketa „Falkon hevi“. Ova 70 metara duga raketa projektovana je da lansira u svemir teret težine do 57 tona. Kompanija trenutno radi na letelici koja bi mogla da dođe do „Crvene planete“, a koja bi mogla krenuti put Marsa već  sredinom 2019. godine. Još jedna američka kompanija „Orion span” će uskoro pružati uslugu svemirkog putovanja.U pitanju je luksuzni svemirski hotel „Aurora Stejsn“ koji će navodno biti lansiran 2021. godine, a prvi gosti će „ući u sobe“ 2022. godine. Neće svako moći da rezerviše godišnji odmor u svemiru jer će 12 dana koštati 9,5 miliona dolara.

Silvia Kovač