Zašto je, ničim izazvano, Crno more oklevetano kako nije dovoljno slano, niti ima pravi miris

Izabraće Crno more, jedno od najtamnijih i najneslanijih, ali i najčistijih, najživljih i najvetrovitijih. Mnogo toga je naj na 378 kilometara dugoj obali. A i može se videti sve, jer ima se para. Kad su Grčka, Crna Gora i Hrvatska poskupele, pravo je vreme za povratak domovini čuvenog heroja interneta ovih dana pod imenom Vasko Žabata.

Za početak da ošinem po negativnim predubeđenjima i snobovima. Prvo, Crno more nije slano i nema miris mora. Ta nemojte kaz’ti. Na kol’ko si mora pa bio pa da znaš koje je slano a koje ne, i koje ima miris mora? Na Jadranskom i eventualno Egejskom, a? Kako mudro reče drug Engels svojevremeno: Kvantitet rađa kvalitet, malo pogledaj više mora, pa onda sudi o Crnom. Jadransko je izuzetak, kao jedno od najslanijih na svetu! U stvari, najslanije je Crveno, a prate ga Persijski zaliv i Mediteran ceo. Ostala mora su prilično neslana. Okeani isto naspram Jadrana. Na portugalskoj obali Atlantika, more je kao u Bugarskoj.

Na Kanarima neslano kao u Nesebru. Na Kopakabani nije ništa slanije nego u Burgasu. U Los Anđelesu, Pamela Anderson nije morala da pere svoj crveni kupaći od soli previše, jer je more neslano kao u Sozopolu. Sva su mora slana kao Crno, osim Mediterana i još par! Jadran je izuzetak, ne Crno more, jasno? I kakav crni miris mora. Bolje reci: Nije ko kod mog teče u Prčnju. Kad mi neko soli pamet da je Crno more loše i neslano, uvek se setim doba kad smo svi mogli spavati sa drugom po redu devojkom u svom životu. Prva pomisao je: Paaa, nije ko prva... Ona je zakon i etalon! Kad dođe treća, sve je relativnije.

Da li je sad jasno koliko je smešno porediti sve sa Jadranom? I ono: nema palmi, nego lipa i bagrema. Pa šta. U Malagi rastu fikusi, Sočiju eukaliptusi, na Tajlandu ko zna kakvo drvo što je kraj mora. I treba da je različito. More prljavo. Nije tačno, jedno je od najčistijih na svetu, jer ima veliki sliv, pa je zato i neslano. Mutno, jer su plaže peščane i popodne ga zamute kupači, ali je bistro do podne i puno života! Da se nagledaš rakova, morskih konjića i školjki do mile volje.

Plaže nisu neke. Ponajmanje u vezi s mozgom! U Sunčevom bregu i Zlatnim Pjascima su kao Kopakabana, duge, peščane, načičkane hotelima, uvek dosta mesta za peškir, deca ti ne skaču po glavi, ne pišaju svi po plićaku, možeš se igrati loptom i frizbijem i čega sve ne, nije posle pet metara od obale tri metra dubine, pa se svi sabiju poput sardina u prljavi plićak kao u Sutomoru. Dakle, gde je ravnica, plaže su plitke i široke. Gde su strme planine, odmah ide dubina, plićak je prepun ljudi i to stvara klaustrofobiju.

A dine, peščane, ko u romantičnim kič-spotovima američkih ljiga - pop bendova. A pored dina „Spasitelkite“ (spasiteljke), folk-pop zvezde bugarske scene, odlične za parenje očiju ako si nezadovoljeni klinac, kamiondžija ili jednostavno u prisilnom celibatu. 

E, sad se može u prijateljsku susednu zemlju. Koliko je prijateljska može se raspravljati satima, jer se nešto ne sećam kad je propustila da bude protiv nas u nekom ratu, a uvek je u paktu sa trenutnim silnikom i svetskim pandurom br. 1, bio on Staljin, Hitler, Kajzer ili Ujka Sem. Ali narod je prijateljski, obični ljudi, van politike, vole Srbe, jezik se razume, gotovo kao da si kod kuće. Verovatno su na to mislili turistički poslenici Bugarske u onoj reklami od pre neku godinu. 

U leto, Burgas, gde su naši roditelji letovali još od šezdesetih, kad masovnih-brzosagrađenih-ultrazabavnih naselja tipa Albene, Hurgade, Đuna, Paralije, Estepone i sličnih nije bilo toliko, a socijalističke zemlje su nam bile itekako pogodne zbog ekstremno niskih cena, postane grad sa karnevalskom atmosferom.

Nalik na rivalsku Varnu, na severu. Sozopol, nalik na rivalski Nesebar (opet na severu), postane natrpan turistima koji žele zabavu ili bekstvo od velegrada. Oba ekstrema su moguća, ma kako to zvuči neverovatno! Ljubitelj megazabavne atmosfere sigurno će odsesti u nekom od naselja sa lepim imenima nadenutim pomalo u kineskom stilu - da reflektuju harmoniju: Zlatni Pjasci (Peskovi), Sunčev Breg, ili onima koji se zovu nešto jednostavnije i manje poetski: Albena, Primorsko... Ako nisi, bićeš u Nesebru ili Varni. Ili Burgasu i Sozopolu. Zavisi da li si za gradsku atmosferu na letovanju ili protiv nje. 

Burgas ima pravi industrijsko-primorski šmek, nešto imeđu Budve i Bara. Južni deo je važan za turiste sa svojom plažom, centrom, parkom i gomilom otvorenih kafića, avenija i prodavnica, a severni komotno zaboravi, ako ti ne treba privatan smeštaj. Burgas, grad talenata (takav nadimak je dobio zbog mnogo umetnika i sportista koji su odavde) je, ako tako odlučiš, idealna baza za istraživanje južnog dela Crnomorja - uveče nikad nije dosadno, a dani su ispunjeni kul atmosferom...

Žikica Milošević