U POSETI VUKOVOM RODNOM SELU Tršić – najbolje selo u Srbiji
Svakom je svoj kraj ili svoje selo najlepše, ali ima jedno koje se, ipak, izdvaja Tršić. Reformatoru našeg pisma i jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću rođenom u – Tršiću je bilo najlepše, kao i mnogim drugim ovdašnjim žiteljima, a danas je ono najposećenije, a nedavno je od Ministarstva turizma proglašeno i za najbolje selo u Srbiji.
Kada dođete u Tršić i uđete u etno-kompleks shvatićete zašto je tako. Dočekaće vas autentične srpske kuće i kada se budete šetali ovim prostorom između 35 objekata koji su činili srpsko domaćinstvo imaćete utisak kao da ste nekim vremeplovom došli u XIX vek. Šetajući se ovim prostorom osetićete mir, čućete žubor Žeravije i pljuskanje vode koje proizvode lopatice na točku vodenice. Možda će vam zacvrkutati i neka ptičica koja se nije odselila na jug...
Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine i bio je sakupljač narodnih umotvorina, filolog i reformator srpskog jezika. Napisao prvi srpski rečnik i učinio mnogo da našu narodnu, odnosno usmenu književnost otrgne zaboravu. Njegova najpoznatija rečenica „piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“ govori o našem pismu koje mnogi smatraju najsavršenijim na svetu.
Ono što je ovde glavna atrakcija je Vukova spomen-kuća. Čuli smo da je stradala od turske vatre čak 10 puta, ali je 1933. godine rekonstruisana po sećanjima najstarijih stanovnika Tršića. Sada izgleda kao da Vuk i dalje živi ovde. Kad uđete u nju videćete kako se nekad živelo, tu je i portret Vuka iz mlađih dana koji je naslikao Pavel Đurković 1816. godine i to je jedini predmet mlađi od svega što se u ovoj kući nalazi.
Ovde se mogu se videti i manje drvene kućice koje s zovu vajati. Nekada su ove kućice, čije je ime turskog porekla (hauat), bile mesta u kojima noćivaju mladenci. U vajatu se nalazio krevet sa slamaricom i sanduk za mladinu preobuku i ništa više. Kada mladenaca više nije bilo obično su se pretvarale u ostave. Ovde se sada se u nekim vajatima nalaze muzeji starih zanata.
Tršić je poznat i po najstarijoj kulturnoj manifestaciji – Vukovom saboru. Prvi Vukov sabor održan je septembra 1933. godine i od tada ova manifestacija na najbolji način promoviše i razvija srpsku tradiciju i kulturu. Poslednja rekonstrukcija i obnova Tršića urađena je 1987. godine, povodom stogodišnjice rođenja našeg velikog kulturnog poslenika i reformatora. Tada je Tršić dobio zvanje muzeja na otvorenom, i prepoznat je kao mesto od nacionalnog značaja.
Danas, Tršić za nas ima i veliku simboličku vrednost, jer su pored autentičnog izgleda ovde uspele da se sačuvaju vrednosti koje promoviše ali i originalna namena. Zato je on rado posećen i od naših, ali i od stranih turista. Zato i jeste najbolje selo u Srbiji!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Smiljana Popov, TOG Loznica
Nagrade Turističkoj organizaciji grada Loznice
Turistička organizacija grada Loznice protekle godine je dobila prestižnu nagradu „Turistički cvet“ koju dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Reč je o nagradi koja se dodeljuje za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, doprinosa razvoju, unapređenju i promociji turizma u Srbiji. Lepo je da je taj veliki trud koji se ulaže u turizam lozničkog kraja i posvećenost njenih turističkih poslenika prepoznat.
– Tršić zauzima posebno mesto na turističkoj mapi Loznice kao znamenito mesto, kao mesto rođenja reformatora srpskog jezika i pisma Vuka Stefanovića Karadžića. Protekle godine je Tršić izabran od strane stručne komisije našeg Ministarstva za turizam kao jedno od tri najbolja turistička sela u Srbiji. Ovde je pre svega reč o turističkoj ponudi Tršića. Svi znamo da je Tršić destinacija mnogih đačkih ekskurzija, ali ovo mesto je dobilo novu dimenziju izgradnjom Naučno-obrazovnog kulturnog centra, zahvaljujući ulaganju Republike Srbije, tako da se desila jedna ekspanzija ne samo Tršića nego cele Loznice, a i naše regije. Ovih dana bajkovito izgleda ne samo Tršić, nego i Loznica sa Banjom Koviljačom koji su potpuno spremni da dočekaju turiste – uputila nas je Snežana Perić, direktorka TOG Loznica i pozvala da se i sami uverimo.