U Lucernu najstariji natkriveni drveni most u Evropi

U srcu starog dela Lucerna, restoran je samo jedan u nizu sa sunčane strane ulice Rathauskua uz reku Rojs, koja ovde ističe iz Lucernskog jezera, a odabrali smo ga za okrepljenje iz praktičnog razloga, jer je jedini imao dve stolice da sa odraslim članovima familije za stolom ravnopravno mogu sedeti unuke bliznakinje.

Uloga u osnivanju Švajcarske konfederacije

Grad Lucern se nalazi u središnjem delu Švajcarske i sa 81.000 stanovnika je sedmi po veličini u Švajcarskoj, a udaljen je 55 kilometara od Ciriha i 110 kilometara od glavnog grada Berna. Vojvodstvo Lucern je 1291. godine sa nekoliko manjih vojvodstava u okruženju osnovalo Švajcarsku konfederaciju, a Lucern je imao i važnu ulogu u daljem širenju konfederacije koja sada objedinjuje 26 kantona.

Na skveru i terasama lokala uz reku Rojs, vri kao u košnici, teško se nalazi slobodno mesto, pogotovo po lepom vremenu, kakvo se i nama osmehnulo, ali i činjenice da se nalazi naspram jedne od glavnih atrakcija Lucerna - Kapela mosta (Kapellbrucke) na Rojsu koji je najstariji natrkriveni drveni most u Evropi!

- Dolaze nam turisti iz svih krajeva sveta, tako da ovde uglavnom imamo internacionalne restorane, pa uz restorane sa švajcarskom kuhinjom ima italijanskih, engleskih i drugih. Trudimo se da sve dobro ugostimo, bilo da dolaze iz Japana, Kine, Amerike - kaže Andrija Ljubičić koji u Švajcarskoj živi i radi već 36 godina, od toga poslednjih 12 je u Lucernu.

Primetno je bilo da su gosti za susednim stolovima najviše govorili naški! Zbog gužve, nije bilo prilike za dugu priču, ali ugrabili smo nekoliko trenutaka. Ljubičić je rodom iz Hrvatske, a ispričao je da u kantonu Lucern ima dosta ljudi sa prostora negdašnje Jugoslavije.

- Naši ljudi dolaze ovde ne samo zbog nas, jer znaju da pričam naš jezik, nego i zbog toga što su naučili da malo više uživaju nego drugi. Kada ne rade, u slobodno vreme, žele sebi da priušte ugođaj, da se opuste nakon teškog rada i obaveza koje im nameće sve ubrzaniji tempo života - veli Ljubičić, dodajući da se u gradu lako mogu prepoznati kada krenu u kupovinu u trgovinske centre. 

U neposrednom i srdačnom razgovoru, Ljubičić ne taji da se veoma rado seća drugovanja za vreme služenja vojnog roka u JNA, posebno ističući drugare iz tih dana.  - Lepe uspomene me vezuju za drugove iz vojske, Aleksandra Kerkeza i Gorana Stanimirova iz Vršca. Druženja s njima su mi najdraži momenti i rado se sećam tih vremena koje smo zajedno provodili u Gornjem Milanovcu. Proživeo sam dosta lepog i u Beogradu, gde sam pohađao Vojnu akademiju. Tamo su mi živela dva ujaka, imam i rodbine u Beogradu, tako da su sve to predivne uspomene. Nema veće gostoprimljivosti, nego među Srbijancima. Šteta je što naših ljudi u ugostiteljstvu ovde ima sve manje, jer je u pitanju uslužna delatnost koja je zahtevna i za familiju malo nezgodnija. Onaj ko se tog posla rado lati, može opstati u ugostiteljstvu - rekao nam je Ljubičić.

Neizostavna je šetnja drevnim natrkrivenim Kapela mostom, koji ukoso spaja dve obale reke, a izgrađen je u prvoj polovini 14. veka. Građeni su ovde drveni mostovi i pre ovog, ali je Kapela most kao veza između starog i novog dela grada kroz vekove obnavljan i sačuvan, pa je postao glavna turistička atrakcija Lucerna. Da zbog nasipanja obale u 19.veku nije skraćivan radi izgradnje keja, Kapela most bi bio i najduži drveni natrkiveni most na Starom kontinentu, jer je bio dug 285 metara! Sa sadašnjih 204,7 metara koliko je dug zajedno sa nadstrešnicom, bezmalo dva metra zaostaje za mostom na Rajni na švajcarsko-nemačkoj granici između Štajna i Bad Zekingena.

U središtu mosta je 35 metara visok osmougaoni vodotoranj izgrađen 1300. godine, čiji prostor je pored osnovne funkcije u prošlosti služio kao osmatračnica, zatvor, magacin i arhiva, a sada je tu smeštena prodavnica pića i suvenira. Ispod krova most je ukrašen trouglasto oblikovanim slikama na kojima su prikazani događaji iz prošlosti Švajcarske i grada Lucerna, takođe i likovi svetaca i heroja. Serija je ranije obuhvatala 158 slika, a od 147 sačuvanih, u požaru koji je zahvatio most 1993. godine većina je izgorela. Od oštećenih i pronađenih nakon vatrene stihije 30 je restaurirano. Kada je most skraćivan 1835. godine uklonjeno je 25 slika koje prikazuju život svetog Mauricijusa kao zaštitnika Švajcarske, pa su se one smeštene u sredinjem delu mosta kao zamena za izgorele.

Ciklus slika nastao je u vreme kontrareformacije, kada su gradski čelnici propagirali lojalnost katoličkoj crkvi u protestantsko-reformatskom okruženju. Inače, nakon požara napravljene su kopije 145 slika, uključujući i 86 uništenih, ali je došlo do spora da li na obnovljeni most treba postaviti samo nespaljene originale ili i kopije uništenih slika. Po ustaljenoj praksi koja se praktikuje u švajcarskom modelu demokratije, na referendumu je 2014. godine većina bila da se na mostu okače samo spaseni originali.

Milorad Mitrović