Putopis iz Bitolja: Konzulski grad vraća stari sjaj

Grad je živ, pune kafane, restorani, kafići, sve vri od ljudi. Nije ni čudo, jer ovo je drugi grad po veličini u Severnoj Makedoniji. Dok smo tražili hladovinu i birali gde da sednemo, pažnju su nam privlačile obnovljene fasade starih zgrada. Ovaj, nekada poznati konzulski grad Otomanskog carstva stvarno je bio gizdav lepotan. Danas se vidi samo deo njegovog sjaja kada je bio prestonica diplomatije otomanske imperije.

Zbog svoje duge istorije, tokom koje je menjao carstva, Bitolj je imao mnogo imena. Slovenski naziv grada potiče od reči „obitel” koja je u srednjem veku korišćena za zajednicu monaha, odnosno manastir. Naime, u blizini manastira Bukovo razvilo se slovensko naselje. Grci ga zovu Monastir (manastir), a Sloveni su prestali da izgovaraju glas O, pa se smatra da je upravo to razlog što se grad naziva Bitolj na srpskom, a Bitola na makedonskom jeziku.

Bitolj se prostire duž reke Dragor na 615 m nadmorske visine u podnožju planine Baba (vrh Pelister 2601 m) i na središnjem delu kotline koja se zove Pelagonija. Raskrsnica je puteva prema Egejskom i Jonskom moru, a kroz Bitolj je prolazila i čuvena rimska Via Egnatia (Ignjatijev put) koja je povezivala Jadran s istočnim Egejom. Na samo nekoliko kilometera od centra grada nalazi se stari antički grad Heraklea Linkestis gde se može videti amfiteatar, antičke skulpture i predivni mozaici...

Prolazimo pored zgrade bioskopa Manaki, koje je ime dobilo po prvom snimatelju na Balkanu – Miltonu Manakiju. Istorija ovog mesta prosto vam ne da mira, stalno se susrećete s njom. I naš čuveni komediograf Branislav Nušić je bio diplomata i službovao u Bitolju u više navrata. Tokom službovanja baš tu upoznao je i svoju buduću suprugu Darinku. Prva izjava ljubavi upućena Darinki bila je pesma ispisana na lepezi...

Sav taj krem koji je živeo u onim otmenim zdanjima žudeo je i za lepim stvarima, zato je bio čuven Bitoljski bazar. Taj fini svet voleo je provod i pozorište. A moderan grad poput Bitolja mora da ima pozorište smatrao je Abdul Kerim-paša, koji je podigao prvo pozorište u Bitolju 1905. godine. Za lokaciju je izabrao središte Širokog sokaka. Ta zgrada je izgorela 1912., a 1926. na njenom mestu zasijala su svetla na novoj pozornici, a predstave su mogle da se gledaju ne samo iz partera, nego i sa balkona, iz loža...

– Kasnije sam slične teatre viđao i igrao u njima u Splitu, Zagrebu, a nekako mu je najsličniji bio u Šibeniku. Veoma sam voleo taj stari teatar sa divnom zavesom od crvenog pliša, koju je poklonila Marija Karađorđević za njegovo otvaranje. Međutim jednoga dana odlučeno je da ga sruše i izgrade modernije... Srce mi se steglo kada sam video da stare zgrade više nema, a ova nova nikad nije uspela da me osvoji – kroz setu nam priča poznati makedonski glumac Đorđe Todorovski, koji je rođen i odrastao u Bitolju. Naši ga stariji čitaoci pamte kao lika iz čuvene serije „Vojnici“ koja je išla osamdesetih na TV Beogradu i gde je jednog od vojnika igrao i naš Đole Balašević. Pitamo ga nešto o Bitolju iz vremena njegovog odrastanja...

– U mom detinjstvu mnogo je bio popularan Tarzan, a kada se moja porodica preselila u Prilepsku ulicu bio sam oduševljen. To je ulica koja je ima divan drvored i mi klinci smo držeći se za grane, kao Tarzan za lijane, prelazili s jednog na drugo drvo. Tarzan je bio onaj koji je prošao što više drveća, a da nije dodirnuo tlo. Bilo smo izgrebani, ali bilo je polomljenih ruku i nogu... Ja sam bio mali i izrazito mršav i možda baš zato sam bio vrlo vešt u prelaženju s grane na granu. Taj Tarzan je bio moja prva uloga i on mi je dao vetar u leđa da postanem glumac, jer ono što ne možeš da ostvariš u životu – možeš uvek u pozorištu. Samo u pozorištu možeš da budeš i kralj i prosjak, sirot i bogat, lep i ružan, možeš da umreš i da ponovo oživiš... Čitav jedn život da odživiš u dva čina. U pozorištu možeš sve – zato i volim pozorište – poverio nam je Đorđe Todorovski.

Razneženi ovim sećanjima pozdravljamo se s Bitoljem s željom da mu se opet vratimo, jer je još toliko toga ostalo da se vidi, prosto nismo mogli sve. Nadamo se da će još neka stara zdanja dobiti novi sjaj, jer zaista, mnoge gradove i sela prođosmo, ali kao tebe, Bitola, nigde ne nađosmo!

– U Bitolju je u Visokoj vojnoj školi pitomac bio i Mustafa Kemal Ataturk, Turčin iz Soluna koji će kasnije biti prvi predsednik Turske i njen reformator. On je udario temelje modernoj turskoj državi na raspadnutim ostacima Otomanskog carstva. Za vreme svog školovanja bio je zagledan u lepu Jelenu Karinet... Njihova veza inspirisala je dramaturga Dejana Dukovskog da napiše dramu „Balkan ne e mrtov“ (Balkan nije mrtav), koju je nešto kasnije ekranizovao Aleksandar Popovski – otkrio nam je makedonski glumac Đorđe Todorovski.

Marina Jablanov Stojanović