Pomurski seoski turizam u zamahu

To plodno podneblje sa obiljem voda i lekovitog sunca, najprostranija agro-kulturna oblast  Slovenije, poseduje mnoštvo turističkih atrakcija koje navode posetioce iz zemlje I inostranstva da se otisnu put Pomurja. Kaže se da najveći broj turista u ove krajeve Slovenije privlači jedan od najboljih zdravstvenih i spa centara – Radenci. Za vinoljupce dovoljan je motiv su Radgonske gorice, čuvena vinska kuća po širokoj paleti božanskog pića, a pre svega po penušcima, kao I mnoštvo drugih vinarija. Srednjovekovni zamci poput Rakičana, Lendave, Grada deo su bogate prošlosti ovog kraja, koja zajedno sa velikim brojem manifestacija u čijoj osnovi su kultura I običaji tog kraja, čine kulturnu ponudu Pomurja.

Ono što poslednjih godina obogaćuje turističku ponudu oblasti jesu I mnogobrojna seoska gazdinstva, koja deo svojih proizvoda plasiraju na taj način na tršište, uz prezentaciju načina života I rada. Gotovo u svakom manjem mestu može se naići na takve primere. Neki od njih  su odavno pronašli interes u ruralnom turizmu, osposobili I deo svog životnog prostora za smeštaj turista, neki hvataju korak sa pionirima u toj oblasti,a neki tek razmišljaju da ponudu prošire.

U selu Spodnji Ivanci, nadomak Gornje Radgone, grada sajma i penušaca Radgonskih gorica, domaćinstvo Sandija Fleisingera zakoračilo je u kmečki turizam, kako Slovenci zovu seoski turizam, pre više godina. Ovaj mladi poljoprivrenik, pre 10 godina dobio je i nagradu za najbolje gazdinstvo,a od tada korak po korak unapređuje turističku ponudu svog domaćinstva.

Seosko domaćinstvo Sandija Fleisingera u selu Spodnji Ivanci  Foto.Dnevnik.rs/Z. Milosavljević

Kako kaže, poseduje ima 12 hektara vinograda,u kojima gaji rumeni muškat, laški rizling, raninu, sivi pino, sovinjon blan, modru frankinju i rajnski rizling i sve prerađuje u vino . Vino prodaje po lokalima u okolini - Pomuruju, Štajerskoj , Koruškoj, nešto u Austriji i na kućnom pragu. Osim vinogradarstvom bavi se na još 22 hektara proizvodnjom kukuruza, bundevi, ječma, pšenice.     

„Seoski, odnosno vinski  turizam je naše opredeljenje“, kaže Fleisinger. „Trenutno nam je u izgradnji novi podrum. Pripremili smo degustacionu salu u kojoj primamo turiste na degustaciju vina, čemu po njihovoj želji , može da se doda i nešto od kulinarskih specijaliteta.Za veći broj posetilaca obezbedili smo i piknik prostor.“

  Kako kaže , posetiocima, kojih je najviše iz Slovenije, Italije, Austrije, nudi lokalne gastronomske specijalitete, od čega je deo toga domaća radinost. Pored vinogradarstva i uzgoja žitarica i drugih poljoprivrednih kutura, Fleisingerovi gaje i svinje, upravo zbog toga da bi upotpunili gastronomsku ponudu.

Sledeći korak, veli Fleisinger,  mu je adaptacija dela kuće za smaštaj turista. Planira da za turiste pripremi,  za početak,  četiri sobe, kako bi im pružio kompletan doživljaj seoskog života. Jerneja Jančar, iz Črešnjevaca, mesta koje se takođe nalazi nedaleko od Gornje Radgone, bavi se poljoprivredom i to odnedavno, iako je zemljoradnja i uzgoj stoke višegodišnja delatnost njenih roditelja.

Jerneja Jančar proizvodi bundevino ulje  Foto.Dnevnik.rs/Z. Milosavljević

Ona se nakon gubitka posla komercijaliste, odskora potpuno posvetila poljoprivredi.  Ima dva hektara vinograda na kojima gaji šardone, ali ga ne prerađuje već prodaje Radgonskim goricama za proizvodnju penušaca.  Bavi se uzgojem goveda, svinja,  živine, proizvodnjom mleka, bundevinog ulja, povrća.... Osim dva hektara vinograda obrađuje još 14 hektara zemlje.        

„Moja vizija je da mi kupci dođu na prag, da pogledaju  kmetiju, da vide gde nastaje ta hrana“, kaže Jerneja, koja, pošto se tek otisnula u poljoprivredne vode, razrađuje planove za dalje.

Zorica Milosavljević

Država pomaže mlade poljoprivrednike



Ono što je zajedničko Flisingeru i Jančarevoj jeste da su oni mladi poljoprivrednici , koji su preuzeli domaćinstvo od roditelja i za to dobili podsticaj od države. Kako je na konferenciji medije, priređenoj na ovogodišnjem, jubilarnom 55. Poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA u Gornjoj Radogni  za članove Društva agrarnih novinara iz Vojvodine, rekao ministar poljoprivrede Slovenije Dejan Židan, paket za mlade zemljoradnike u toj državi sadrži tridesetak mera. Jedna od njh je i mera koju su iskoristili ovo dvoje Slovenaca.“ Mladim poljoprivrednicima svake godine pružamo mogućnost da se prijave na konkurs za preuzimanje gazdinstava od svojih roditelja“,  rekao je Židan. „Ako su profesionalni poljoprivrednici dobijaju 45.000 evra, u slučaju da se osim poljoprivrede bave još nekom delatnošću, pripada im 18.600 evra.“

Uslov je da roditlji prevedu zemlju na naslednika, koji 70 odsto novca dobijaju odmah, a ostatak u naredne tri godine. U obavezi su da za dve godine potpuno preuzmu posao, kao i da se striktno drže ugovorenih stavki. Novac treba da upotrebe za unapređenje proizvodnje i mnogi su se odlučili na taj korak.