Pećina Sokolica čuva tajnu o skrivenom blagu Nemanjića, legenda kaže da ga čuva velika ZMIJA, a svedočenja meštana su ZASTRAŠUJUĆA!

Meštani sela Ostra i sami su pokušavali da uđu u pećinu, ali kako kažu, brzo su se iz nje vraćali svojim kućama.

- Teren je jako neristupačan, tokom vremena pećina se suzila i kroz nju sada mogu da prođu samo najspretniji. Postoje priče da ona izlazi na Rudniku, ali to još uvek niko nije proverio niti prošao do kraja. Ako blago postoji, onda je izuzetno dobro skriveno i ne može se tako lako naći. Legenda kaže da ga čuva ogromna zmija i da je zato nedodirljivo - rekao je za RINU Miroslav Anđelić iz Ostre.

A tu, u toj pećini, kaže priča prenošena s kolena na koleno hiljadu godina, sklonjena je od zavojevača kruna cara Dušana i oko nje, svuda uonaokolo, nebrojeno blago - drago kamenje i zlatni predmeti neopisive lepote.

Zmija spava oko krune

Čedomilj Mijatović, renesansna ličnost iz druge polovine 19. veka, predsednik Srpske kraljevske akademije, ministar finansija i inostranih poslova, čovek koji je odbio položaj patrijarha Srpske crkve, književnik i istoričar, ali i jedan od tvoraca Kremanskog proročanstva i strastveni tragalac za blagom Nemanjića, tvrdio je da je ove dragocenosti ispod Sokolice pohranio despot Đurađ Branković, poslednji baštinik stare slave srpskog carstva.

Legenda kaže da oko krune Dušanove spava neobično velika zmija. Da li samo legenda?

Radoslav Ignjović iz Mrčajevaca često odlazi na Sokolicu. Jednom je na ulazu u pećinu našao kašiku od masivnog srebra, tešku četvrt kila, i poklonio je manastiru Vujanac, a pre nekoliko godina sreo se oči u oči sa zmijom čuvarkom, piše Kurir.

- Crvena i crna i žuta, dugačka oko dvanaest-petnaest metara, a glava joj kao u ovce... - priča.

Pored zmije, blago čuva i neka viša sila, pa one koje na Sokolicu dovede pohlepa brzo stiže kazna. Dvoje arheologa koji su se osamdesetih godina odnekud pojavili u Ostri i podizali neko kamenje u zidinama brzo su posle toga poginuli - on u Preljini, a ona negde kod Kruševca...

- Zato mene zmija nije dirala, samo me je gledala, pa se okrenula i otpuzala... Uzalud tragači kopaju - priča nam u dvorištu svoje kuće, gde se već gotovo dve decenije održavaju Međunarodni pesnički susreti. Blago će se samo dati onome kome bude suđeno da obnovi ugled i veličinu Srbije, a do tada, svedoči, ulaz u pećinu sve je uži i uži. Nekad je konjanik mogao da ujaše, sada jedva čovek da se provuče.

Legenda o kaluđeru

Dragan Todorović, nekada vrsni beogradski novinar, reporter, a sada penzioner u rodnom Čačku, o Sokolici i Dušanovom zlatu napisao je dve knjige i snimio dokumentarni film.

Nekih sedam kilometara vazdušne linije, na desetak minuta lastinog leta od Sokolice, nalazi se stari grad Borač. Skupljajući građu za knjige o blagu Nemanjića, Dragan Todorović zabeležio je imena ljudi koji su ulazili u pećine u Boračkom kršu i izlazili u Sokolici i datume kad se to zbilo. Jedan je dečak pripovedao o danjem svetlu u lagumima i zlatu koje je tamo video; a čovek srednjih godina koji je ušao u Sokolicu i posle sedam dana izašao u Boraču od strave koja mu se videla i na licu zanemeo je, do kraja života ni reč nije kazao...

Pre dve godine, grupa muškaraca dovezla se pod planinu u kolima gornjomilanovačkih tablica. Gledali su ih meštani Ostre kako se natovareni ruksacima penju i nekoliko sati kasnije kako bezglavo, bez ruksaka, trče nizbrdo, prestižući jedan drugog.

- Šta su videli i od čega su bežali, niko ne zna... - kaže Todorović.

(Kurir/RINA)