Kralj Karlo znameniti praški most počeo zidati tek kad su se sve zvezde poklopile

Karlo je uz ceo tim matematičara, neimara, astronoma i astrologa, pomno birao istorijski moment kad će se sklopiti zvezde da počne značajne poslove. Za gradnju tog mosta, sugerisali su mu da će, ako počne po brojkama koje formiraju znak mosta, na Vltavi ostati za večnost. Tako i bi.

Nije slučajno kamen temeljac postavljen 1357, sedmog dana devetog meseca u godini, u pet sati i 31 minut. Karlo je izabrao to vreme jer, kad se napiše, dobija se niz brojeva 1-3-5-7-9-7-5-3-1. Zidan je od bohemijskog kamena, a po legendi, jaja i mleko su pristizali iz cele države da poboljšaju malter za povezivanje blokova.

Velelepni most, koji je postao simbol Praga, dovršio je Karlov sin, najpre je zvan Praški ili Kameni, a zvanično je dobio ime Karlov 1870. Dug je 516 i širok gotovo deset metara, obezbeđen s tri tornja, od kojih su dva na Maloj strani, a treći u Starom gradu. Ukrašen je s 30, većinom baroknih statua, podignutih 1700, po 15 s obe strane. Tokom dana vrvi od turista iz celog sveta, koje dočekuju i ispraćaju slikari, trgovci i muzičari.

Najznačajniji spomenik na mostu je posvećen znamenitom Janu Nepomuku, biskupu praškom i ispovedniku supruge kralja Vaclava Četvrtog, Karlovog naslednika, čiju prvu ženu je zadavio lovački pas, navodno po njegovom naređenju, jer mu nije rodila naslednike. Smatrao je da je ona kriva za to i zato treba da bude kažnjena. Vaclav se opet oženio, ali ni druga supruga nije rađala, a pošto je u srednjem veku za neplodnost uvek okrivljavana žena, bila je svesna da je čeka ista sudbina.

Svom ispovedniku je pričala svoje strahove, a on joj govorio da će sve biti u redu jer bog sve dovede na svoje. Tešio ju je svaki dan, a opšte je poznato bilo da nije voleo Vaclava. On je primetio da mu žena svaki dan ide kod biskupa, pa je došao kod njega da se raspita zašto se njih dvoje svakodnevno sreću, optužujući ih da kuju zaveru protiv njega. Bio je ubeđen u to da će ga neko zbaciti s trona jer ga niko u narodu nije voleo, za razliku od oca Karla.

Nepomuk nije otkrio o čemu se ispovedala Vaclavova žena jer bi to bio neoprostivi greh, a Vaclav, da spreči navodnu zaveru, naredio je da ga muče, vuku mrtvog po Karlovom mostu, čija je gradnja mosta bila pri samom kraju, i odatle bace u Vltavu. Po mitu se u reci te noći pojavio s neba odsjaj pet zvezda, koje su sijale u vodi. Od tad su počela da dešavaju nova čuda i isceljenja oko njegovog groba, kasnije napravljenog u Katedrali Svetog Vita. Dve i po tone srebra je ugrađeno u njegovu grobnicu i još jedna za anđele iznad. Sveti Jan Nepomuk je postao zaštitnik Praga, Karlovog mosta i uopšte reka i mostova, u katoličkom svetu vrlo poštovan. Prikazan je s Hristom u rukama, simbolom vere koje se nije odrekao ni posle mučenja, i pet zvezda na oreolu.     

A na Karlovom mostu dodirom spomenika Nepomuku se zamišljaju i ispunjavaju želje, pri čemu se ne smeju nikome otkriti, ali želja mora biti ostvariva i nesebična. Spomenik se dodiruje levom rukom, i to samo telo Nepomuka, koje je prikazano naopako, kao da pada u reku, mada posetioci dodiruju sve što dohvate, pa i psa koji je zadavio kraljicu. Vodič upozorava na to da psa ni slučajno ne treba dodirivati.

Kroz istoriju Karlov most je pretrpeo više razaranja. Poplava je 1432. oštetila tri stuba, a treći svod srušio se 1496. pa su popravke trajale do 1503, godinu posle bitke na Beloj planini. Kad je 27 vođa bune protiv Habzburške monarhije pogubljeno 1621, starogradski toranj je služio za isticanje odsečenih glava žrtava, da bi se zaustavio dalji otpor Čeha.

Krajem 17. veka i početkom 18. most je dobio sadašnji izgled, kad su postavljene barokne statue na stubove. Pet stubova je oštećeno 1784. pa, iako se lukovi nisu srušili, saobraćaj na mostu je neko vreme prekinut. Most je odoleo velikoj poplavi 1845, a u revoluciji 1848. nije oštećen bombardovanjem, no, pogođeno je nekoliko statua. Prag je početkom septembra 1890. zadesila još jedna velika poplava i prilično oštetila most. Mnogobrojni splavovi, panjevi i druge stvari koje je valjala stihija, probile su barijeru i zapretile mostu. Lukovi su se srušili pod velikim pritiskom, dva stuba propala, a ostali delom oštećeni. Statue Svetog Ignacija i Svetog Ksavijera su pale u vodu pa su zamenjene Ćirilom i Metodijem, a kasnije kopijama originala.

Postavljenih 30 baroknih statua na ogradi stubova na mostu prilagođeno je stilu gotskog mosta. Većina je podignuta između 1683. i 1714. i predstavljaju patrone tog doba, od kojih su najpoznatije Svetog Ludgarda, Jana Nepomuka i druge. Pre šest decenija su zamenjene kopijama, a originali su u Nacionalnom muzeju.

Tekst i foto: Milorad Mitrović