JOVANA KVRŽIĆ, BLOGERKA Putovanja su najbolja investicija

Ova mlada dama, inače magistar farmacije i doktorand na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, oduvek je bila zaljubljenik u putovanja, a pre šest godina prvi put je, nakon povratka iz Amerike, u kojoj je radila i putovala kroz program Work & Travel, odlučila da svoje uspomene sa putovanja podeli sa drugima. Njeni pratioci od tada kroz njene objave u vidu mini dnevnika mogu da saznaju kako da uz malo raspoloživog vremena i ne previše novca upoznaju celu planetu i, još važnije, iz Jovaninog ugla dožive svaku destinaciju do najsitnijih detalja.

U intervjuu za Dnevnikov TV magazin Jovana Kvržić otkriva kako je ljubav prema putovanjima postala njen trenutni posao, budući da se brojne kompanije utrkuju da sarađuju sa njom i povedu je sa sobom na neku lepu destinaciju. 

– Pre šest godina nije ni postojalo zanimanje travel blogera, a ja nikada nisam ni putovala s ciljem da to postanem, niti sam posmatrala putovanja kao investiciju u posao, već kao ulaganje u sebe. Međutim, 2018. godine, moje objave su primetili neki veći profili na Instagramu koji su se time bavili i oni su mi prvi dali do znanja da je moj sadržaj takav da bih ja od toga mogla da zarađujem. Ni tada to nisam shvatala dovoljno ozbiljno. Zapravo, imala sam strah od toga šta će reći okolina. Krajem 2018. godine sam poželela da zbog sebe pišem uspomene jer sam primetila da sam počela da ih zaboravljam. Prve putopise sam napisala za sajtove sa kojih sam dobila pozive da to učinim, a onda sam pokrenula svoj blog „Jovanin život u koferu“ i nedugo zatim osmelila sam se i da pišem tekstove na Instagramu. Nagli uspon broja pratilaca i svega ostalog desio se početkom 2019. godine – priča u dahu Jovana Kvržić, čije putopise na Instagramu danas čita više od 86 hiljada ljudi.

Kojom destinacijom ste započeli putopise?

– Prvi tekst za svoj sajt sam napisala o Jordanu, a na Instagramu sam napisala retrospektivu sa 30 posećenih destinacija prethodne godine jer sam shvatila da imam toliko neobjavljenog materijala da ne moram da putujem narednih pet godina. Tada sam pokazala da sam mnogo više od lepe slike. Ljudi su se do tada pitali kako putujem sama, ko me finansira, a sa tim tekstovima sam dokazala šta se krije iza svega i pokazala sam da i oni mogu isto. Moja putovanja nikada nisu bila skupa, čak ni sada. Karte do nekih evropskih gradova sam npr. kupila za 20, 30 evra.

Kada to kažete ljudi se uglavnom pitaju kako je to moguće. Mnogi danas ne znaju da postoje jeftine avio kompanije putem kojih može da se vidi ceo svet za malo novca. Kako da se informišemo i tražimo takve ponude?

– Sad postoje blogeri - mi smo tu da pronalazimo i delimo informacije. Svaki put napišem gde sam i za koliko novca kupila kartu i uvek obavestim pratioce o nekim akcijama. Drugo, postoje sajtovi kao što su „Skyscanner” ili „Azair” za pretragu jeftinih karata. Razumem da ljudi rade i nekada je za pronalazak jeftine avio karte najbolje biti fleksibilan. Ja putujem kada su karte jeftine.

Šta se krije iza fotografija koje objavljujete i iza svakog putovanja na koje odlazite?

– Krije se puno rada, truda i velika ljubav, jer da nje nema ne postoji ništa što bi kompenzovalo fizički umor koji osećam. S obzirom na to da u ovome svemu uživam umor brzo zaboravljam. Na kraju krajeva, ovo je moj posao trenutno. Mnogi ljudi vide samo te lepe fotografije i misle da je to sve lepo, sjajno i bajno, a nije baš uvek jer se i meni dešava i život, porodični i privatni problemi. I, možda je najveći problem, čak i veći od tog fizičkog umora, to što vi morate stalno da budete raspoloženi i nasmejani, a niste uvek.

Na osnovu upoznavanja toliko zemalja, šta ste naučili o Srbiji?

– Naučila sam da nam uopšte nije loše i da se mi uvek poredimo sa manjim delom sveta. Veliki broj stanovnika Azije, Afrike i Južne Amerike žive jako loše i ono što je nama normalno za njih je luksuz. Mi svakako treba da se ugledamo na zemlje koje su razvijenije od naše, ali treba da budemo i zahvalni na onome što imamo. Npr. na našoj klimi, koja je sjajna, na dostupnosti sveže vode, na tome što je većina stanovnika obrazovana, ima mobilni telefon, pristup internetu i informacijama. Možemo ipak koliko toliko slobodno i da putujemo. Nismo svesni koliko smo privilegovani. Putovanja po takvim zemljama me uče da budem mnogo zahvalnija, mnogo tolerantnija, da ne uzimam stvari zdravo za gotovo.

Kako izgleda Jovanin život u koferima? Da li vam se dešava da nekada ne uspete da raspakujete kofere, a da već morate da krenete na sledeću destinaciju?

– Da, naravno. Imam više kofera i dosta stvari, pa mogu da uzmem druge, a da ove koje sam nosila na prethodnom operem kad se vratim (smeh). Dešava se da budem na putu i po mesec dana. Nedavno sam sa Maldiva letela za Egipat i promenila tri kontinenta za manje od 24 sata.

Kako to utiče na vaš organizam?

– Pa, za sad sam zdrava (smeh). Naravno, ima to svojih posledica, ali se trudim da se zdravo hranim, unosim vitamine, suplemente i da imam dobar san.

A kako utiče na vaš život i odnose sa drugim ljudima, porodicom?

– Dobra stvar ovog posla je upravo ta fleksibilnost. Na drugaricinu svadbu sam, npr, došla tako što sam doletela iz Amerike na tri dana i vratila se. Sve ispoštujem, nikada nisam ništa propustila zbog puta. Imam prijatelje koji razumeju moj posao, a znaju i da sam ja takva da sam na drugom kraju sveta da ću da dođem.

Najveći uspeh u poslu doživeli ste tokom vanrednog stanja. Kako je do toga došlo?

– Da, prvi bum je nastao u maju 2020. godine sa kućicama u Perućcu. Poslednji policijski čas sam provela tamo, tad sam tek izašla iz 28-dnevnog karantina. Moram priznati da mi je to bilo najtežih mesec dana u životu jer sam taman bila u usponu. Trebalo je da idem u Japan, Južnu Koreju, Francusku, Maltu, imala sam skoro celu godinu isplaniranu i onda se desila korona i mislila sam da mi je ceo svet propao. Kada sam izašla iz karantina nisam razmišljala o stvaranju sadržaja već da pobegnem negde u prirodu i malo se oporavim, jer ipak biti toliko dugo zatvoren nije dobro za zdravlje. Tada sam shvatila potrebu i drugih ljudi da im se kaže šta sve imamo u Srbiji, a i ja sam sama uvidela, jer nisam toliko putovala po našoj zemlji. Otkrila sam nekoliko destinacija u Srbiji koje su ljudima bile jako zanimljive i zapravo jako korisne. Koliko god sam mislila da će biti strašno ipak mi je bila jedna od najlepših u životu. Desilo mi se putovanje u Pakistan, koje je bilo jako zanimljivo. 

Vladimir Bijelić

foto: Privatna arhiva