Grenland: Lepota prirode u kojoj se lako gubi život

Lazić je putopisac, advokat i osnivač i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

Njegova najveća strast su putovanja, na kojima je do sada proveo 10 godina života. 

Obišao je skoro devedeset zemalja na svim kontinentima, a svoja iskustva sa Genlanda je opisao u knjizi, koja će od septembra u izdanju beogradske Lagune biti dostupna poštovaocima uzbudljivih putopisa. 

Specijalno za Tanjug Lazić otkriva detalje knjige čiji je radni nalov "Zaleđeno srce Grenlanda" koja govori o njegovim avanturama za vreme boravka kopnu koje je najbliže Severnom polu. 

Napominje da najviše voli da opisuje geografije koje nisu uobičajno dostupne ljudima, kao što su Amazonija i Grenland. 

"Moji prijatelji iz Danske čiji je Grenland administrativni deo, pogledali su rukopis knjige i kazali mi da će se pred čitaocima u Srbiji naći izuzetno zanimljiva knjiga o Grenlandu", kaže Lazić i ističe da se na samom severu Evrope našao sasvim slučajno. 

"Motao sam se po Mediteranu kada mi je sinula da krenem na Grenland. Posle kraćeg raspitivanja među prijateljima shvatio sam da nam je jedina veza sa Grenlandom naučnik koji tamo vrši geološka istraživanja. Klasična priča: prijateljevog prijatelja prijatelj, pa njegov rođak", šali se Lazić i kaže da se iz Andore veoma brzo, uz pomoć tog naučnika, našao na Grenlandu. 

"Stigao sam iz Andore u Nemačku, pa zatim iz Hamburga na Grenland. Skoro dva miliona kvadratnih kilometara od čega je skoro 80 procenata pod ledom. Šokantno. Ispostavilo se da taj prostor nije prazan, već je ispunjen nesvakidašnjom prirodom i mitologijom veoma posebnih ljudi koji žive tamo", kaže Lazić.

Naglašava da je tamo više od mesec dana proveo sa Inuitima. 

"Shvatio sam da mi Inuite sasvim pogrešno zovemo Eskimima. Jedan od ciljeva moje knjige je da percepcija Inuita u našem narodu promeni. Inuiti su mi objasnili da su Eskimi termin koji koriste njihovi neprijatelji za ljude koji jedu živo meso. Inuit znači čovek i moji domaćini da čele da ih svi tako zovu", kazao je Lazić. 

Za njega nema dileme da je poseta Grenlandu bila istinska avantura. 

"Moji novi prijatelji su me fino gostili. Otvorili su za mene svoje kuće, hramove... Nazdravljali smo čašama punim fokine krvi, što za moje domaćine predstavlja deo folklora. Zajedno išli u lov, posmatrali bele medvede, plivali između santi leda... Fokina krv ima ukus slatkastog sirupa jer je gusta", kaže Lazić.

Priča za Tanjug i da se našao na zabavi koja se odvijala na santi leda. 

"Za satnovnike Grenlanda je to sasvim normalno. Doduše, malo se teže održava ravnoteža", poručuje Lazić. 

Prema njegovima rečima, život se lako gubi na Grenlandu jer su putne komunikacije jako otežane. 

"Iz tačke A u tačku B stiže se avionima, helikopterima, sankama, brodovima... Meteo uslovi su nepredvidljivi, tako da lagana vožnja može lako da se pretvori u borbu za život. Brodovi su zapravo ledolomci koji često raspolućuju sante na svojim rutama, pa je običan prevoz na Grenlandu jednak poduhvatu u kojem se rizikuju životi", kaže Lazić. 

Najstrašnija situacija koja ga je zadesila bila je pred povratak za Beograd kada su zbog oluje otkazani svi letovi sa lokalnog aredroma. 

"Smestili su sve putnike u metalnu straćaru i dva dana sam čekao trenutak kada će vetar tu straćaru i sve nas da stropošta u ledenu vodu. Grenland je mesto izuzetne prirodne lepote gde se lako gubi život", kazao je Lazić. 

Izuzetno otkriće za njega predstavljao je tekst molitve njegovih domaćina koji su hrišćani protestanti. 

"Pol Egede je norveški istraživač i misionar koji je propovedao hrišćanstvo među stanovsništvom Grenlanda. Pitali su ga šta je to ''hleb naš nasušni'' i sa gađenjem odbacili tu, kako se kazali, nejestivu namernicu. Tako je foka zamenila hleb u molitvama hrišćana sa Grenlanda", objašnjava Lazić.

Dodaje da je putovanje na Grenland početak dugoročne saradnje koju Adligat započinje sa tim delom Danske. 

"U Adligatu je formirana posebna zbirka predmeta i knjiga sa Grenlanda, sa više skulptura od kostiju i fokinih koža".