Dugo putovanje kroz burnu istoriju i zabave Malte

Ponekad i engleskom. U Vitoriozi lepe su uličice, cveće i pogled. Upadamo u gužvu, slatkiši, pljeske i pivo, ikone, vašar kao kod nas... Na centralnom trgu bina i bend vežba. Trešti kover-verzija „Somebody Told Me“ od „The Killersa“, jako dobro zvuči. Eto razlike između malteške „seoske slave“, Birgufesta, kako se zove veselica na koju smo nabasali, i naše seljane. U „Killersima“ je caka. I „Oasis“ i „Blur“. A ne Dženan i JK. Lutamo kroz Vitoriozu. Te ovde bio ovaj garnizon vitezova, Francuzi ovde, Italijani onde, Španci tamo, ovde bolnica...

Svuda barjaci-krstaši kao u staroj Crnoj Gori. Setih se da je ruka Jovana Krstitelja doneta sa Malte na Cetinje, pa otud i barjak isti kao pomorska zastava Malte. Odlazimo na zidine da gledamo Valetu i neke tvrđave u sumrak. Manijakalni vozači kroz uzane uličice i ljubazni domaćini. Ogromni brodovi ulaze u luku. Jadran se ne može ni približiti ovom moru.

Lonely Planet, vrhovno božanstvo anglosaksonskih i inih putnika, kaže da je najbolji provod u novokomponovanim delovima grada. Pejsvil, recimo. OK, sedamo u bus. Pitamo neke devojke. je l‘ blizu stanica Pejsvil? A one Amerikanke, tradicionalno dve od tri prepunjene ekstra tkivom. Pejsvil? Zvuči kao kaubojska zabit u SAD gde ima revolveraški obračun svaki dan. Kaže jedna od njih, momci bre, nepismeni ste, kaže se Pačevil. Grad dobio ime po nekom biskupu Pjetru Pačeu. Kao italijansko ime, a engleski nastavak pa se ti snađi.

Irac odmah u najskrnaviju diskoteku sa debelim Maltežankama u mini haljinama koje igraju latino plesove, cugaju koktele i momke ne gledaju. Pivo od 0,25 je 2,5 evra. E neće da može! Em dosadno, em skupo. Pokušavam da ga odvučem u zabavu tipa kafić sa drvetom i cugom od 0,5 za 1,50 evra ako može, a može.

Ali Irac voli „mediteransku zabavu“, kaže bio na splavovima Beograda, super zabava! Ja ću njemu, e ja nisam. Gleda me kao da sam pao s Neptuna. Mi više volimo britiš pabove, gde su normalne ribe, a Britanci vole egzotičnu seljanu. Sledi briljantan predlog da se ubacimo u striptiz bar. Kaže, bio jednom u Litvaniji, super ribe. A koliko si platio zabavu? Pa izbacili su nas kad smo završili piće. A jesu sele dve ribe sa vama kad ste ušli u separe odmah? Jesu. A jesu naručile neki glupi i skupi koktel koji ide na vaš račun? Jao, jesu. Ej, sinko, jesi sa Zapada, ali kao da si u školskom internatu rasto. Popiješ dva piva, platiš 20 evra i mrš napolje bando proleterska.

Neću da idem. Ne plaća mene NJ. V. Kraljica da se provodim uz skupe drolje i votka martini. Na ulici, Irac opet ima puno nerazumevanja za kratke suknje, pita ironično devojke, „Honj much?“ i smeje im se u lice. Vreme je da se ide kućici jer će neki prijatelj ovih simpatičnih devojaka da nas sastavi sa kaldrmom uz ovo ponašanje. Nula bodova. Sve domaća masa, možda je u cik jula i avgusta super sa pijanim Britankama, ali sad mrka kapa.

Odosmo na sever gde su plaže. Sve je sjajno, stenje, uvale, žuti pesak. Sledi Mdina, srednjovekovno srce Malte. Danas ima svega 350 ljudi u zgradama koje mogu da prime 3.000 i zato ga zove Tihi grad. Ali pre toga, presedanje u Mosti, malom gradu u sred ostrva gde je crkva neverovatne veličine, apsolutno svaka crkva na Malti je 234 puta veća od okolnih zgrada. Ova okrugla se zove i Rotonda, a imala je čudnu sudbinu da su na nju, kad je bila puna, pale tri nemačke bombe, samo se otkotrljale i nisu eksplodirale. To je takozvano „Čudo iz Moste“. U Mdini, gde stižemo kad pada mrak, kao u bajci, lavirinti uličica sa žutim kamenjem, sve tiho, samo se prave svadbe namenski ovde. Pokoja mačka. Prelepo.

E da, Maltu ne čini samo Malta nego i Gozo, veliko ostrvo na zapadu i mali Komino sa tek četiri komada žitelja. Odosmo na trajekt. U gradu Meliha obilazimo plažu, kupamo se i odlazimo u Popajevo selo, gde su snimali film „Popaj“ sa Robinom Vilijamsom osamdesetih, čini mi se. Sad su te kulise tematski park, sa plažama. Seoce kao da imitira selo ribara iz 17. i 18. veka i uverljivo je. Nisu nas pustili unutra jer se baš sad snima neki film, ali smo gledali sa litica i selo i film. Neki u crvenom mundiru, kao iz „Pirata sa Kariba“ ili protivnik Velikog Bleka, nešto se svađa sa djevom svojom vjernom na stepenicama. Fino, spektakularno za sve koji imaju decu ili su deca u srcu. Trajekt za Komino vozi do Plave lagune, gde se litice survavaju u more, a voda je tirkizna i prelepa.

Kupanje, a onda malo hajkinga po nenaseljenom ostrvu. Tu su kule Malteških vitezova. Dan divan. Malta je prelepa. Onda brodom do Goza i luke Myar. Myarr, sa dva R! Tako arapski! Egzotika. Grad Rabat u centru ostrva sad se zove Viktorija jer je Pače iz Valete 1897. toliko voleo britansku kraljicu da je zamolio da se Rabat sa Goza preimenuje po njoj u Viktorija povodom nekog jubileja, zlatnog valjda. A ima i još jedan Rabat na Malti, pa da se ne mešaju.

Sad se meša sa Vitoriozom, ali ko ga šiša, poene je kod kraljice zaradio, pa Pače ima i spomenik u natprirodnoj veličini kao svaki vojnik Imperije, a Viktorija super citadelu, pozorište, bioskope, sve što uspavana Valeta nema - kao kulisa je uspavanog divnog filma. Viktorija je grad sa istorijom koji živi dalje. Odlazimo da vidimo Plavi prozor i stenu Dungus i kamene litice krajnjeg zapada Malte. Spektakularan prizor sunca koje zalazi u oči.

„Kad zatvaraš radnju“, pitam mladića u radnjici pored hostela. „Kad? Uff, pa kad se umorim, haha“, smeje se kao lud. Toliko o tome i zaradi. Baš ih briga, sunce im sija stalno, grad je bajka, svaki kadar razglednica, veš se suši na balkonima, Afrika na dva metra od prozora. Sve je kul. I ljudi. Naravno da je ovo domovina Korta Maltezea. Samo odavde može biti najkul strip lik ikada.

Žikica Milošević