DO KROVA SEVERNE AFRIKE Iz berberskog sela do vrha Atlasa

Siniša Carević planinarenjem se bavi punih osam godina, a licencu za planinarskog vodiča dobio je 2018. godine. Potom, sa nekoliko prijatelja, osniva Planinarski klub „Alma Mons Adventures” i razvija plan da bar jednom godišnje organizuju visokogorske planinske akcije, koje su, kako ističe, njegova najveća strast.

– Moj prvi ozbiljan planinarski poduhvat bilo je uspinjanje na planinu Atlas, odnosno najviši severnoafrički vrh Tubkal, visok 4.167 metara – kaže Carević. – Pre toga sam isključivo samostalno pešačio Fruškom gorom, pa je ovo za mene bio velik zalogaj. Tada sam prvi put došao u dodir sa planinarskom opremom, kupio ranac, štapove... Ovogodišnja mala ekspedicija na marokansku planinu, treća je po redu, a planiramo da je ponovimo 2024. godine.

Kada su visokogorski pohodi u ovom društvu planinara postali praksa, osvojeni vrhovi neprestano su se nizali. Tokom prošle godine peli su se na vrh Ararata (5.137 metara), najviši u Turskoj, potom na austrijski Grosvenediger (3.666), italijanski Grand Paradizo (4.061), kavkaski vrh Kazbek (5.054), a na kraju i na marokanski Tubkal, granicu između saharskog i kontinentalnog dela Afrike.

– Najviši vrh Severne Afrike jeste zahtevan, ali je od maja do septembra pristupačan većini planinara – objašnjava sagovornik. – Temperature su više, nema snega, pa svako ko je iole fizički spreman može da učestvuje. Nije potrebna dodatna oprema, kao, na primer, pri penjanju na Kazbek pun glečera i glečerskih pukotina. Ovo je klasično pešačenje uz pomoćne štapove.

Kako Siniša Carević ističe, Berberi su veseo, srdačan i gostoljubiv narod, koji uvek želi da ostavi dobar utisak. Aktivnost sela Imlil usmerena je na planinarenje i ugostiteljstvo. Većina meštana bavi se uslugom vođenja planinarskih tura, a mnogo je izgrađenih planinarskih kuća i hotela.

-Berberi turiste tradicionalno dočekuju dobro zaslađenim čajem od nane, koju beru iz kamena, pa ga poslužuju presipanjem iz čajnika u šolju i obrnuto – objašnjava Carević. - Običaj je i da se hleb natopljen arganovim uljem konzumira uz belu kafu. Tradicionalno berbersko jelo je tažin, a pripremaju ga u posudi s poklopcem u obliku kupe, sličnom našem saču. Ima ih više vrsta - vegetarijanski sa raznim povrćem, koje uzgajaju i mesni od pilećeg i ovčijeg mesa. Obavezan je i začin kumin.

Grupa koju je Siniša vodio bila je međunarodna. Činilo ju je 20 planinara iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Švajcarske. Zajedničke pripreme nisu bile moguće, pa su se, već iskusni učesnici, pripremali samostalno.

– Uspon je trajao tri dana – kaže Carević. –  Po sletanju u Marakeš, transportovali smo se u berbersko selo Imlil, gde boravi moj prijatelj i ugostitelj Rašidija Merhana, koji nam je pružio veliku pomoć tokom akcije. U selu smo se suočili s prvom aklimatizacijom. Prespavali smo kod gostoljubivog domaćina i nakon doručka, uz pomoć lokalnih vodiča, krenuli put Planinarskog doma „Muflon”, koji se nalazi na 3.207 metara nadmorske visine. Prvi deo pešačenja nije tehnički zahtevan. Mada je razlika u nadmorskoj visini velika, nema vertikalnih uspona, pa se do doma, uz usputne pauze, stiže kroz pet-šest sati. U Domu smo prespavali i oko četiri časa ujutru pošli smo na ciljnu tačku.

Kako kaže, sledio je zahtevniji uspon s visinskom razlikom od 900 metara. Kretanje usponima odvijalo se polako, korak po korak, takozvanim himalajskim hodom, a pravljenje naglih pokreta nije bilo moguće. Kroz četiri sata opreznog hodanja, uspešno su se popeli na najviši vrh Atlasa.

– Većih problema na putu nije bilo, osim što je troje njih ostalo u Domu – napominje Siniša Carević. – Jedna planinarka je odustala, otprilike, na visini od 3.700 metara. Nije bila fizički spremna, da nastavi, pa se i ona sa marokanskim vodičem vratila u Dom. Vreme nas je poslužilo. Bilo je sunčano i vedro sa jačim udarima vetra. Upornost se, kao i uvek, isplatila, te smo se konačno popeli na Atlas, a pogled s vrha bio je neverovatan. Kratko smo uživali u ostvarenim rezultatima, a nakon pauze za jelo, krenuli smo natrag, put Doma „Muflon”.

Dragana Klašnja

Foto: privatna arhiva