„Dnevnikov” reporter u Drezdenu: Kako se završila strastvena ljubav Fridriha Avgusta jakog i grofice Konstance Kostel

Na ulazu u vladarsku palatu Vetin, porodice koja je više od osam vekova vladala Saksonijom, nalaze se dve statue ratnika od kojih kod onog na levoj strani kapije na štitu se nalazi krst sa četiri ocila.

Polemika je bilo i biće ih, da li je na štitu srpsko znamenje, pa i o tome da su Nemci i Srbi istorijski dublje povezani nego što može da se zamisli. Drezden je bio 1930. mesto održavanja kongresa KPJ, tako da je sa bivšim jugoslovenskim prostorom povezan i u doba komunizma… Ali u prestonici Saksonije obreo sam se turistički, pa sam slušao i druge zanimljive priče, posebno o kralju Saksonije, koji je vladao i Poljskom, Fridrihu Avgustu Jakom (1670-1733).    

Na veliku brojnost Slovena koji su na tlu Saksonije bili starosedeoci podsećaju geografski nazivi slovenskog porekla, mnogi stanovnici imaju prezimena koji na to ukazuju, a ostali su u manjem broju Lužički Srbi. Majsen je bio prvi centar moći Saksonije, pa je napravljen veći, lepši i raskošniji Drezden, koji je relativno nov grad, nastao 1206. godine, a u predgrađu Drezdena je dvorac Pilnic koji je bio letnja rezidencija vladarske porodice Vetin, na samoj obali reke Elbe. Fridrih Avgust Jaki, kojeg su zvali Herkul od Saksonije, nije bio samo vladar i veliki zavodnik, nego i izuzetno fizički snažan muškarac. Kažu da je Fridrih Avgust Jaki mogao sam da vesla gondolom uzvodno od Pilnica do Drezdena oko 15 kilometara, da bi impresionirao svoju ljubavnicu groficu Konstancu Kosel. Dvorac Pilnic je pripadao njegovim precima, a on ga je poklonio omiljenoj ljubavnici grofici Kosel u koju se zaljubio na jednom balu. Bila je to velika ljubav, ali je kralja Avgusta Jakog grofica Kosel izdala! Izdala ga je njegovim neprijateljima, kojima nije pošlo za rukom da ga ubiju, pa je on kasnije dolazi do nje kroz razmenu ratnih zarobljenika te se grofica posle izdaje našla u milosti i nemilosti svog ljubavnika.

Avgust Jaki nije hteo da ubije groficu Kosel, smatrajući da to nije dovoljna kazna, nego ju je zatočio u samicu gde je provela poslednjih 49 godina života u dvorcu Stolpen nedaleko od Drezdena. Avgust Jaki je umro pre grofice Kosel, ali je na samrti saopštio poslednju želju da je i dalje drži zaključanu u samici.    

Među velikim brodovima koji plove Elbom od Drezdena do Pilnica, pa i dalje, jedan nosi ime grofice Konstanca Kosel a drugi je nazvan po Fridrihu Avgustu Jakom. To su vremešni parobrodi, još uvek iz vremena namačkog carstva… 

Zbog mosta izgubljena zaštita Uneska

Čitava dolina Elbe i centralni deo Drezdena su 2006. stavljeni pod zaštitu Uneska, ali je taj status izgubio, zbog izgradnje novog mosta preko Elbe. Unesko je upozoravao da ako se most sagradi Drezden će izgubiti status, pa je savetovano da se gradi tunel ispod reke. Saksonci nisu poslušali Unesko, shvatali su sve samo kao pustu pretnju, pa su izgradili most s koga se direktno ulazi u tunel! Međutim, 2009. Drezdenu je oduzet status, tako da je to jedini grad u svetu koji je izgubio status zaštite Uneska.

Palata koja je poklonjena grofici Kostel, promenila je namenu i postala prinčevska palata, za prvorođenog sina. Posle razaranja u bombardovanju Drezdena na završetku Drugog svetskog rata, tek pre desetak godina završena je kompletna rekonstrukcija i napravljen najelitniji hotel, gde u apartmanima koji se zovu prinčevski i vojvodski noćenje staje i do 6.000 evra.  

Kraj 17. veka je momenat najvećeg uspona vojvodstva Saksonije. 1694. na vlast dolazi Fridrig Avgust Jaki, u momentu kada je Saksonija postala protestantska pod uticajem ulenja Martina Lutera, a u svom usponu na tronu, tri godine kasnije uzima i presto Poljske koji je ostao upražnjen.

Postavljalo se pitanje kako da bude kralj katoličke Poljske, kada nije katolik? Preobrazio je sebe i porodicu u katolike, na šta se narod Saksonije uplašio da će i njih to sačekati ponovo, ali kralj nikoga nije uslovljavao, ako je on već morao da pređe u katoličanstvo. Zbog toga se uz dvor gradi katolička dvorska crkva, sada Katedrala Drezdena, sa tim statusom od 80-tih godina prošlog veka.

Od tog momenta Fridrih Avgust Jaki i njegova porodica su katolici, jer su poljski vladari, a Saksonija i dalje ostaje vojvodstvo. Avgust jedan deo vremena provodi u Drezdenu, drugi u Krakovu i Varšavi. Onog momenta kada se upokojio sahranjen je kao poljski kralj u kraljevskoj grobnici na Favelu u Krakovu, gde se nalazi njegovo telo, a srce mu se nalazi u Drezdenu!

Želja je bila Fridriha Avgusta Jakog, da srce ostane u njegovom gradu. Srce se nalazi u dvorskoj crkvi, katoličkoj Katedrali Drezdena. Pošto je ovaj saksonski vladar bio veliki ljubavnik i po nekim podacima da je imao čak 365 dece, sada u Drezdenu kažu, da svaki put kada lepa žena prođe trgom kraj katedrale -  tlo se zatrese, jer srce Fridriha Avgusta Jakog počne da kuca.

Verovali ili ne u takve stvari, stanovnici Drezdena u to veruju, mada mnogi kažu da to nije zbog toga što “zaigra” kraljevo srce, nego zbog tramvaja koju tuda često protutnji, pa se u to veoma često tlo zaista zatrese!

Avgust Jaki je vladao više od tri decenije, a presto je ostavio svom sinu, koji će takođe biti poljski kralj tri decenije, nakog čega opada moć Saksonije.

Na velikom zidnom mozaiku od pločica čuvenog Majsen porculana, u Ulici Fridriha Avgusta dugoj 102 metra, sa 25.000 pločica majsenskog porcelana čitava ulica dekorisana povorka svih saksonskih vladara, porodice Vetin od prvog do poslednjeg. Fridrih Avgust jaki je prikazan trijumfalno na konju, a njegov naslednik na prestolu kao da samo viri iza mnogo moćnijeg oca, iako je bio jednako važan vladar.

Tekst i foto: Milorad Mitrović