„Dnevnik“ u Budimpešti: Kusturičin bend čekaju na Margitsigetu

Na Vaci ulici, glavnom pešačkom i šoping sokaku bez tiskanja prolaznika, bez gužvi, bašte lokala poluprazne ili prazne, a nema ko ni da se “lepi” na primamljiva sniženja koja nude prodavnice svetski poznatih brendova.

Na terasi bistro hotela nadomak Zapadne železničke stanice u vreme ručka u četvrtak, samo supruga Irena i ja ispijamo kafu. Kada već nema nikoga za primamljivi i po ceni pristupačan meni, opredeljujemo se za neku drugu varijantu. Da je nakon lanjske rekordne turističke sezone, ova sezona uzdrmana epidemijom koronavirusa veoma posna, potvrđuju i podaci Centralnog zavoda za statistiku Mađarske da je za prvih pet meseci ove godine pad noćenja 56 odsto, a smanjenje bruto prihoda u turizmu 53 odsto.

Kada se ima u vidu da je u 2019. godini u Mađarskoj ostvareno više od 14 miliona noćenja i evidentiran boravak gotovo šest miliona domaćih i stranih turista, od čega se bezmalo polovina ostvaruje u Budimpešti, te da je do pojave korone sve nagoveštavalo novu dobru turističku žetvu, taj zamah je prekinut. Većina hotela je zatvorena ili radi sa znatno umanjenom popunjenošću kapaciteta, a slično je i sa ugostiteljskim lokalima. Gotovo bez posla već nekoliko meseci muku muči oko 4.000 turističkih vodiča, jer su grupe inostranih posetilaca veoma proređene.

U Budimpeštu smo stigli nedelju dana pre nego što je Mađarska, zbog drugog pojačanog talasa korone, zatvorila granicu i pooštrila uslove za ulazak državljana Srbije, pa do povratka bez žurbe obilazimo ovdašnje znamenitosti, kojih je odista puno.

Gradski javni prevoz zaista funkcioniše fantastično. Odabrali smo najpovoljniju varijantu nedeljnom kartom koja staje 4.950 forinti, što je nešto više od 14 evra ili oko 1.700 dinara. S obzirom na to da smo stalno u pokretu, za male pare siti se vozamo kombinujući brojne autobuske, tramvajske, trolejbuske i četiri metro linije, ali zbog kondicije i pešačimo. Zbog koronavirusa u javnom prevozu prava je retkost da neko ne nosi masku, a obavezne su i u zatvorenim prostorima, posebno u prodavnicama.

Od svih mostova koji povezuju obale Dunava u mađarskoj prestonici, najpoznatiji i najlepši je Sečenjijev lančani most, koji je prvi stalni prelaz preko Dunava u Budimpešti, otvoren posle sedam godina izgradnje 1849. godine i značajan je za ujedinjenje Bidima i Pešte 1876. u jedan grad.

Most simbolično čuvaju i krase impozantne skulpture lavova.

Ipak, sa Trga Baćanji, kraj Dunava u podnožju Budimske tvrđave, stepenicama koje uzbrdo vode ulicama Franlinovom, Ilona lepče i Gimnazijskom, direktno smo se uspeli do Ribarske tvrđave koja sa svojih sedam tornjeva, zaista deluje bajkovito i čini skladnu celinu sa Matijinom crkvom i spomenikom Sent Ištvanu. Iako se naziva tvrđavom, nikada se nije koristila za odbrambene svrhe, nego se ovde još u srednjem veku trgovalo ribom, a odavde se pruža odličan pogled na Peštu. Navratili smo ovde radnim danom, a i za vikend, međutim, broj posetilaca je skroman. Uverili smo se da je zatvoren turistički informacioni biro, uz kancelarije biroa izostao je i miris iz restorana brze hrane, a i retki ulični svirači nemaju kome da sviraju. Raspitivao sam se za starog uličnog harmonikaša Domonkoša, koji mi je pre neku godinu svirao “U tem Somboru”, “Rastao sam pored Dunava”, “Divan je kićeni Srem” i druge pesme… Rekli su da možda dolazi samo vikendom, kada je veća poseta, na uobičajenom mestu nije ga bilo ni u subotu, ali i posetilaca nije bilo više nego radnim danima. 

– Nama koji živimo na Budimu, podnošljivije je kada nema najezde turista, a onima koji od turizma žive bolje je kada ljudi masovno dolaze. Nekada davno ovde je bila tišina, pravo mesto za ugodan boravak, svi smo se poznavali i jedni drugima javljali – reče nam ljubazni Imre Gabor (81) koga smo sreli u šetnji na Budimskoj tvrđavi, uz žaljenje što nikada nije bio u Vojvodini i potsećanje da je ranije rado slušao Radio Suboticu na mađarskom.

Poseban doživljaj je poseta Margitsigetu, ostrvu koje se u dužini od dva i po kilometra proteže između dva mosta, Margitinog na jugu i Arpadovog koji je na severu uzvodno. Ovo magično ostrvo je najpoznatija rekreativna zona u Budimpešti, sa mnoštvom parkova, vrtova i turističkih atrakcija kao što su muzička fontana i vodotoranj, mala japanska bašta sa termalnim ribnjakom, mini zoološki vrt krase egzotični vodopadi, kao i sportski tereni, atletski centar i bazenski kompleks Palatinuš. Sa Margitinog mosta na ostrvo se silazi kroz aleju bođoša, do “spomenika veka” okruženog cvetnim lejama, kojim je obeležena stogodišnjica od ujedinjenja Budima i Pešte.

Na svaki sat pre podne od deset, rad fontane prate savremena i klasična muzika, a poseban užitak je kad se smrači od 21 sat, uz svetlosne efekte. U večernjim satima, malo podalje raznobojna svetlost ukrasi i veliki cvetni vrt. Oktagonalni vodotoranj izgrađen je u stilu Moderne 1911. godine, uzdiže se 57 metara pa služi i kao vidikovac, ali je i središte velike letnje pozornice na čijoj sceni su muzička i kulturna dešavanja. Posle otvaranja sezone u petak 17.jula operetom “Seviljski berberin”, najavljeno je da na pozornici Margitsigetu 24.jula u 20 sati gostuju Emir Kusturica & The No Smoking Orćestra.

Milorad Mitrović